U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV rođ. ..., svi iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Republičke direkcije za imovinu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja prava vlasništva, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5585/18 od 17.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5585/18 od 17.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 318/2017 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci, kao pravni sledbenici sada pok. GG bivšeg iz ..., osnovom ugovora o kupoprodaji zaključenog između tužene Republike Srbije kao prodavca i pravnog prethodnika tužilaca sada pok. GG kao kupca Ov. br. II-11-869/2000 od 18.04.2000. godine postali vlasnici svako od po 1/3 poslovnog prostora – dve prostorije za koje nije utvrđena delatnost, površine 73,45 m2 u prizemlju stambeno-poslovne zgrade u Sremskoj Mitrovici u ulici ... broj .., sagrađene na kp br. .. broj .., zemljište pod zgradom – objektom površine 2 ara 47 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 68 m2, zemljište pod zgradom – objektom površine 49 m2, zemljište uz zgradu – objekat površine 3 ara 39 m2, ukupne površine 7 ari 03 m2, upisane u LN broj .. KO Sremska Mitrovica, što je tužena dužna priznati i trpeti da se tužioci osnovnom ove presue u RGZ SKN Sremska Mitrovica uknjiže kao vlasnici ovog poslovnog prostora bez njenog daljeg pitanja i provođenja; stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 66.150,00 dinara; stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5585/18 od 17.10.2019. godine, žalba tužilaca je odbijena i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 318/2017 od 13.09.2018. godine, potvrđena. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno, preko punomoćnika, izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijlanog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) pa je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zakonski naslednici i pravni sledbenici sada pok. GG, koji je preminuo ...2003. godine u ... i oglašeni su za njegove naslednike rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici O 535/03 od 26.06.2003. godine na njegovoj zaostavštini u koju nije ušao ovde sporni poslovni prostor. Za života sada pok. GG zakljčen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. II 11-869/2000 dana 18.04.2000. godine između Republike Srbije, kao prodavca i GG kao kupca, zaveden kod Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije pod brojem .../2000 dana 18.04.2000. godine. Predmet ugovora je kupoprodaja poslovnog prostora u Sremskoj Mitrovici u ulici ... broj .. površine 73,45 m2, koji je predmet ove parnice. U članu 3. navedenog ugovora ugovorena je ukupna kupoprodajna cena u iznosu od 2.584.861,21 novih dinara i kupac se obavezao da će ukupan iznos kupoprodajne cene u celosti isplatiti prodavcu uplatom na račun Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije naveden u tom članu, u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora i da uplata celokupnog iznosa kupoprodajne cene na način i u roku utvrđenim ovim ugovorom predstavlja bitan element ugovora i u slučaju da kupac na ugovoreni način ne izmiri svoju obavezu ugovor se smatra raskinutim, bez prava kupca da potražuje kamatu i naknadu štete. GG je izvršio dve uplate na ime ugovorene kupoprodajne cene i to prvu uplatu dana 20.04.2000. godine u iznosu od 967.861,21 dinar i drugu uplatu 24.04.2000. godine u iznosu od 1.617.000,00 dinara, obe uplate u korist računa prodavca, odnosno Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije broj 40802-637-0-10360 sa pozivom na broj ugovora .../2000, ali kod „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala Novi Sad u kojoj Repubička direkcija za imovinu Republike Srbije nije imala otvoren račun. O tim uplatama postoje dve original uplatnice koje su snabdevene pečatom „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala Novi Sad i potpisom ovlašćenog lica koje je primilo uplate, a tužena nije ni osporavala da su izvršene ove uplate u navedenoj banci, ali je tvrdila da ta sredstva uplaćena toj banci nisu prosleđena na račun Republičke direkcije za imovinu, zbog čega je sačinila dopis 23.11.2000. godine kojim je GG obavestila da kako nije isplatio, niti započeo sa plaćanjem kupoprodajne cene saglasno članu 3. ugovora, ugovor se smatra raskinutim. Taj dopis je 12.12.2000. godine uručen DD. Pre zaključenja navedenog ugovora o kupoprodaji GG je bio zakupac poslovnog prostora koji je predmet ovog ugovora, a i nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora, GG je plaćao zakupninu za poslovni prostor i nakon njegove smrti tužioci su nastavili da koriste poslovni prostor i plaćaju zakupninu. Tužioci su prestali da plaćaju zakupninu za predmetni lokal kada su podneli predlog za ponavljanje postupka u ovoj parnici 07.03.2014. godine, kada su pronašli drugu uplatnicu o navedenoj drugoj uplati 24.04.2000. godine, a JP Direkcija za izgradnju zgrada je pokrenula postupak iseljenja tužilaca iz predmetnog poslovnog prostora koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici I 150/14 i u prekidu je do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Na osnovu rešenja APR RS FI 1126/2001 od 18.12.2001. godine i priložene dokumentacije „Banatska Banka“ AD Zrenjanin, Filijala u Novom Sadu pripojena je „Univerzal Banci“ AD Beograd i zbog pripajanja je sa 14.12.2001. godine brisana iz sudskog registra kao i njene filijale u Beogradu i Novom Sadu, a pečati „Banatske Banke“ komisijski su uništeni 13.01.2010. godine. Tužioci nisu predlagali izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost da li su uplate koje je GG izvršio na ime kupoprodajne cene kod „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala Novi Sad prenete sa računa te banke na ugovoreni račun Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužioci nisu dokazali da su novčana sredstva koja je sada pok. GG uplatio kod „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala u Novom Sadu po navedenim uplatnicaima, sa računa te banke preneta na račun Republičke direkcije za imovinu RS koji se nije vodio u toj banci, pa nisu dokazali da je kupac – pravni prethodnik tužilaca svoju ugovornu obavezu za isplatu kupoprodajne cene izvršio na ugovoreni način i u ugovorenom roku, pa je ugovor raskinut, te kao takav ne proizvodi pravno dejstvo i nisu ispunjeni uslovi da sud usvoji tužbeni zahtev tužilaca i utvrdi da su tužioci suvlasnici predmetnog poslovnog prostora sa po 1/3 dela i da tužena to prizna i trpi da se tužioci na osnovu presude uknjiže kao suvlasnici u RGZ SKN Sremska Mitorovica, pa su pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.

Odredbom člana 74. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice; stavom 3. tog člana propisano je da ako je zaključen pod raskidnim uslovom ugovor prestaje važiti kada se uslov ispuni.

Odredbom člana 318. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drugačije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun, stigne novčana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dužnikove banke, odnosno organizacije da odobri računu poverioca iznos označen u nalogu.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, a članom 33. istog zakona da na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. II 11-869/2000 od 18.04.2000. godine, članom 3. stavom 1. ugovorena je ukupna kupoprodajna cena predmetnog poslovnog prostora u visini od 2.584.861,21 novih dinara; stavom 2. tog člana kupac se obavezuje da ukupni iznos kupoprodajne cene utvrđen u stavu 1. ovog člana u celosti plati prodavcu uplatom na račun Republičke direkcije za imovinu RS broj 40802-637-0-10360 koji se vodi NBJ – ZOP Savski venac sa pozivom na broj ovog ugovora ../2000 i to u roku od 30 dana od zaključenja ovog ugovora; stavom 3. tog člana – uplata celokupnog iznosa kupoprodajne cene na način i u roku utvrđenom ovim članom, bitan je elemenat ovog ugovora, pa za slučaj da kupac ne izmiri na ugovoreni način svoju obavezu, ovaj ugovor se smatra raskinutim, bez prava kupca da potražuje kamatu i naknadu štete.

Tužioci poseduju dve originalne uplatnice njihovog pravnog prethodnika GG na osnovu kojih tvrde da je isti u celosti izmirio svoju ugovornu obavezu na ugovoren način i u ugovorenom roku. Međutim, sada pok. GG je navedena novčana sredstva u visini kupoprodajne cene uplatio kod „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala u Novom Sadu u korist računa prodavca koji je naveden u ugovoru o kupoprodaji kod koje tuženi kao prodavac nije imao otvoren račun, a pravni sledbenik „Banatske Banke“ AD Zrenjanin – „Univerzal Banka“ je izvestila sud da u periodu od 18.04.2000. godine do 31.12.2000. godine nema podataka da je GG izvršio navedene uplate kod te banke i u prilog svojih navoda dostavila je izveštaj stručnih službi banke od 15.01.2009. godine, a na osnovu pregledane baze podataka na kojoj su vršena knjiženja iz kojih se potvrđuje da prema uplatnom računu 40802-637-0-1060 nije postojalo navedeno plaćanje i da u tom istom periodu nije bilo prenosa sredstava sa računa te banke u korist računa Republičke direkcije. Tužena je dostavila sudu fotokopije izvoda o prometu i stanju sredstava na navedenom računu Republičke direkcije u periodu od 20.04.2000. godine do 29.04.2000. godine na osnovu kojih nema dokaza da su navedene uplate sada pok. GG po ugovoru o kupoprodaji izvršene na račun Republičke direkcije tj da nisu prenete na račun tužene. NBS Filijala u Beogradu je dopisom obavestila sud da ne raspolaže podacima da li je u periodu od 18.04.2000. godine do kraja juna 2000. godine bilo uplata od strane GG iz Sremske Mitrovice na tekući račun broj 40802-637-0-10360 preko „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala Novi Sad, jer je istekao rok od 3 godine za čuvanje isprava koje se odnose na platni promet propisane članom 21. stav 6. Zakona o računovodstvu. Tužioci nisu predložili izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost da li su uplate koje je GG izvršio na ime kupoprodajne cene kod „Banatske Banke“ AD Zrenjanin, Filijala Novi Sad prenete sa računa te banke na račun Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

U konkretnom slučaju sada pok. GG – pravni prethodnik tužilaca je novčana sredstva na ime ispunjenja ugovorne obaveze uplatio kod banke kod koje se ne vodi račun tužene. U toj situaciji smatraće se plaćenim kada banci kod koje poverilac (ovde tužena) ima otvoren račun stigne dužnikova novčana doznaka od strane banke kod koje je plaćanje izvršeno. U ovom slučaju dužnik koji je izvršio plaćanje snosi rizik poslovanja banke kod koje je izvršio plaćanje. Sve dok ona ne dostavi dužnikovu novčanu doznaku banci kod koje se vodi poveriočev račun, plaćanje nije izvršeno, sve u smislu odredbe člana 318. stav 1. ZOO.

Iz iznetih razloga pravilan je pravni stav nižestepenih sudova da originalne uplatnice na koje se tužioci pozivaju nisu dokaz o izmirenju ugovorne obaveze na ugovoreni način i u ugovorenom roku – uplatom na ugovorom određeni račun tužene, jer tužioci nisu dokazali da je banci kod koje tuženi ima otvoren račun stigla dužnikova novčana doznaka od strane banke kod koje je plaćanje izvršeno. Samim tim ispunjen je ugovorom postavljeni raskidni uslov pa ugovor prestaje i nije nužna još neka radnja ugovarača. Zaključeni ugovor je proizveo pravno dejstvo, ustanovljen je obligacioni odnos, nastale su za ugovarače određene obaveze i određena prava. Međutim, ispunjenjem raskidnog uslova dolazi do prestanka daljeg dejstva zaključenog ugovora. Nastali obligacioni odnos prestaje za ubuduće, prestaju prava i obaveze za ugovarače shodno odredbi člana 74. stav 3. ZOO kojom su odrđene pravne posledice ispunjenja ugovorom postavljenog raskidnog uslova.

Tužioci nisu dokazali osnovanost tužbenog zahteva jer njihov pravni prethodnik nije izvršio svoju ugovornu obavezu na način i u ugovorenom roku, pa je ugovor o kupoprodaji zaključen pod raskidnim uslovom prestao da važi jer je raskidni uslov ispunjen, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 20. stav 1. i člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a zbog čega tužbeni zahtev tužilaca nije osnovan.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom člana 153. i 154. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković