Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija predlagača nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja.

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagačima novčanih naknada za zemljište za koje je po predlogu njihovog pravnog prethodnika doneto rešenje nadležnog organa uprave da se uz naknadu ekspropriše odnosno prenese u javnu svojinu Grada Kraljeva, kao i navode iznete u reviziji predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača, primenom člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uslova nema ni za razmatranjem pitanja načina utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, koja je u ovom slučaju utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koji su veštačenjem uzeti u obzir pri utvrđenju tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti.

Revizijom nije konkretizovano pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije. Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani. U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovoj pravnoj stvari započet je predlogom za određivanje naknade podnetim 17.07.2018. godine, sa opredeljenim traženjem ukupne naknade za troje predlagača u iznosu od 3.517.705,00 dinara. Pravnosnažnim rešenjem naknada je određena u ukupnom iznosu od 2.947.735,00 dinara, a pojedinačno svakom predlagaču u iznosu od 982.578,33 dinara. Imajući u vidu da razlika između traženog i dosuđenog ne prelazi propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, prema članu 403. ZPP, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić