Odredbom člana 27. stav 2. ZVP propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Odredbe članova 148- 154 tog zakona ne sadrže pravila o reviziji u postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine.

Prema članu 420. stav 5. ZPP, revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. Navedena odredba ne može se primeniti u ovom slučaju, jer je pobijanim drugostepenim rešenjem potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za ponavljanje postupka.

U postupku po predlogu za ponavljanje postupka revizija protiv rešenja drugostepenog suda dopuštena je kad je tim rešenjem postupak ponavljanja pravnosnažno završen i kad su ispunjeni uslovi iz člana 403. ZPP. To proizilazi iz odredbe člana 420. navedenog zakona, kojom je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav prvi) i da revizija protiv rešenja iz stava 1. tog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav drugi).

U konkretnom slučaju, u podnetom predlogu nije određena vrednost predmeta ove pravne stvari, niti je ista utvrđena u toku postupka. U takvoj situaciji, vrednost predmeta ove pravne stvari merodavna za dozvoljenost revizije utvrđuje se na osnovu određene ili plaćene sudske takse. Prema članu 35. Zakona o sudskim taksama, kad je u vanparničnom postupku za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva, za njeno utvrđivanje shodno će se primenjivati odredbe članova 21-28 tog zakona, ako u Taksenoj tarifi nije drugačije određeno. Tarifnim brojem 10. Taksene tarife, važeće u vreme podnošenja predloga, određeno je da se za predlog da se sprovede deoba zajedničke stvari ili imovine, za odluku po predlogu za deobu i za žalbu protiv odluke o predlogu plaća po 1.300,00 dinara. Predlagač je, saglasno članu 37. stav 1. Zakona o sudskim taksama, prilikom predaje predloga upozoren na plaćanje takse u označenom novčanom iznosu i to je konstatovano u zabeležbi o prijemu predloga, u skladu sa tada važećim Sudskim poslovnikom. Visina takse za predlog za deobu zajedničke stvari ili imovine, određena Tarifnim brojem 10 tada važeće Taksene tarife, odgovarala je visini takse za tužbu za vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara, određenu Tarifnim brojem 1. iste Tarife.

Sledstveno izloženom, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja kojim je pravnosnažno odbijen njegov predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljena. Vrednost zahteva, određena prema visini sudske takse za predlog po tada važećoj Taksenoj tarifi, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za deobu, koja je po odredbi člana 403. stav 3. ZPP relevantna za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima.

Protivnik predlagača se u reviziji neosnovano poziva na član 403. stav 2. tačka 3. ZPP, jer procesna situacija predviđena tom odredbom u kojoj je revizija uvek dozvoljena, u ovom slučaju nije ostvarena. Nema mesta ni primeni tačke 2. stava 2. navedenog člana, jer je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje samo u delu o sporednom zahtevu za naknadu troškova postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 420. stav 1. i 2. ZPP u vezi sa članovima 27. stav 2. i 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić