U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u brakorazvodnoj parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vukica Midorović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 264/24 od 21.05.2024. godine, na sednici održanoj 19.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 264/24 od 21.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 81/24 od 25.03.2024. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak tužioca i tužene, zaključen u ..., ...2018. godine. Stavom drugim izreke, maloletno dete parničnih stranaka povereno je tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da na ime doprinosa izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečno 20.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe 15.08.2023. godine pa ubuduće dok za to traju zakonski uslovi, s tim da dospele rate plati odjednom u roku od 15 dana, a ubuduće do 15. u mesecu za tekući mesec, kao i da za slučaj padanja u docnju sa isplatom bilo koje mesečne rate plati zakonsku zateznu kamatu od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, održavanje ličnih odnosa tužioca sa maloletnim detetom prepušteno je dogovoru parničnih stranaka, a za slučaj da dogovor izostane odvijaće se tako što će dete provoditi kod tužioca do navršene treće godine života svaki drugi vikend počev od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, po dva sata u kontinuitetu svake srede ili drugog radnog dana u sedmici koji odgovara poslovnim obavezama i dnevnom rasporedu parničnih stranaka i deteta, a nakon navršene treće godine života svaki drugi vikend u mesecu počev od petka od 18,00 časova do nedelje do 18,00 časova, četrnaest dana tokom letnjeg školskog raspusta (u kontinuitetu dva puta po sedam dana) i sedam dana zimskog školskog raspusta u kontinuitetu, dan verskih i državnih praznika koji se praznaju više dana po jedan dan i dan krsne slave oca. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužioca za obezbeđenje privremenom merom kojom bi se naložilo tuženoj da omogući tužiocu lične kontakte sa detetom svakog drugog vikenda u mesecu od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova i po dva sata svake srede u sedmici, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 264/24 od 21.05.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene delimično usvojena, pa je označena prvostepena presuda preinačena u stavu trećem izreke, tako što je mesečni doprinos tužioca za izdržavanje maloletnog deteta povećan za još 5.000,00 dinara, pored dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara (ukupno 25.000,00 dinara) počev od podnošenja tužbe 15.08.2023. godine, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu ista presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u granicama revizijskih navoda, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) čije se odredbe primenjuju u ovom sporu na osnovu člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak u ..., ...2018. godine, u kojem je rođeno jedno maloletno dete VV ...2021. godine, a njihova zajednica života je prekinuta 10.08.2023. godine kada je tužena sa ćerkom napustila zajedničko domaćinstvo i odselila se u ... . Tužilac (rođen 1984.) živi u ..., u stanu koji mu je prijatelj ustupio na korišćenje bez naknade, za koji plaća troškove od 2.000,00 do 3.000,00 dinara mesečno, dok za svoje lične potrebe troši u proseku 12.000,00 dinara mesečno. Vlasnik je firme koja se bavi izradom dekorativnog kamena i ostalih dekorativnih materijala u građevinarstvu, čije je sedište na parceli u njegovoj svojini, ima tri stalno zaposlena radnika, ostvaruje mesečnu zaradu u visini minimalne zarade i nema dodatnih izvora prihoda. Gradi za sebe stambeni objekat. Osim prema zajedničkom detetu, nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Od faktičkog prekida zajednice života tužilac doprinosi izdržavanju deteta tako što je tuženoj u više navrata davao iznose od 200 evra, 100 evra, 20.000,00 dinara i za jedan mesec platio vrtić. Pored toga, kupovao je detetu i garderobu. Tužena (rođena 1990.) je profesor ... u osnovnoj školi u ..., sa platom od 80.000,00 dinara i dodatnim izvorima prihoda od privatnih časova ..., od oko 100 evra mesečno. Sa detetom živi u svom stanu, s tim da drugih nepokretnosti nema. Mesečno izdvaja za troškove stanovanja 12.000,00 dinara, a za svoje lične potrebe 20.000,00 do 30.000,00 dinara. Maloletna ćerka parničnih stranaka je zdrava, urednog izgleda, uključena u vršnjačku grupu, redovno pohađa privatni vrtić u ... za koji majka plaća mesečno 300 evra, a za podmirenje mesečnih potreba deteta (hrana, odeća, obuća, sredstva za ličnu higijenu) izdvaja još oko 45.000,00 dinara. Sud je utvrdio da aktuelne potrebe deteta koje su uobičajene za decu tog uzrasta na mesečnom nivou iznose oko 40.000,00 dinara.

Od faktičkog prekida zajednice života do zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari, kada se situacija stabilizovala, tužena je onemogućavala tužiocu svaki kontakt sa maloletnim ćerkom. Parnične stranke trenutno kao roditelji dobro funkcionišu. Polazeći od specifičnosti porodične situacije parničnih stranaka i uzrasne dobi njihove maloletne ćerke, organi starateljstva Kikinda i Novi Sad su se izjasnili o preporučenom modelu održavanja ličnog kontakta tužioca sa maloletnim detetom. Međutim, nezavisno od preporuke nadležnih centara za socijalni rad, parnične stranke su se u momentu zaključenja rasprave sporazumele da održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem urede u zajedničkom interesu i na način kako najbolje odgovara njihovoj porodici.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je razveo brak parničnih stranaka, njihovu maloletnu ćerku poverio majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja ličnog kontakta deteta sa ocem, rukovodeći se pri tom najboljim interesom deteta i obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju deteta sa iznosom od po 20.000,00 dinara mesečno.

Prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu osim u delu koji se odnosi na obavezu tužioca na izdržavanje maloletnog deteta. Drugostepeni sud je u obzir uzeo sve okolnosti konkretnog slučaja, potrebe maloletnog deteta prema njegovom uzrastu, da oba roditelja ostvaruju redovne mesečne prihode, da su stambeno obezbeđeni i nemaju zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, pa je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tužioca da za izdržavanje maloletnog deteta, pored dosuđenog iznosa, plaća mesečno još 5.000,00 dinara, ocenivši da je iznos od 25.000,00 dinara mesečno primeren potrebama deteta i mogućnostima oca, bez ugrožavanja njegove egzistencije, dok će potrebe deteta u preostalom delu zadovoljiti majka, kako novcem, tako i svakodnevnim staranjem.

Pravo deteta na izdržavanje iz čl. 154. i 155. Porodičnog zakona ostvaruje se u skladu sa kriterijumima iz člana 160. istog zakona, prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1); potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2); a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3); dok minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4). Visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162) i može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (član 164).

Prema stanovištu Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom osporava pravilnost pobijane presude u pogledu visine obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Drugostepeni sud je pravilno ocenio sve okolnosti kako na strani deteta kao poverioca izdržavanja, tako i na strani oba roditelja kao dužnika izdržavanja koje su od značaja za ocenu njihovih mogućnosti da doprinose izdržavanju svog maloletnog deteta. Stoga, imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe deteta prema njegovom uzrastu, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, visinu prihoda i rashoda stranaka kao dužnika izdržavanja, iznos od ukupno 25.000,00 dinara mesečno adekvatan je da doprinese zadovoljenju potreba mal. deteta i da mu omogući najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa tužilac kao dužnik izdržavanja, bez opasnosti da bude ugrožena egzistencija tužioca, u odnosu na koga je drugostepeni sud pravilno cenio činjenice da je zdrav, radno sposoban, vlasnik firme i nekretnine u kojoj se firma nalazi, da gradi stambeni objekat u kome namerava da živi, da nema drugih lica koje je dužan da izdržava i da je u mogućnosti da se dodatno vremenski i radno angažuje radi obezbeđenja egzistencijalnih potreba svog deteta na svaki moguć i dozvoljen način. Preostala sredstva za izdržavanje maloletnog deteta obezbeđivaće tužena, kao što je to i dosad činila, kako novcem, tako i radom i staranjem, u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje životnih potreba maloletnog deteta.

Kako je presuda drugostepenog suda zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, to po oceni Vrhovnog suda iznos na koji je tužilac obavezan nije prenisko određen, i suprotno navodima revizije ne prevaljuje teret izdržavanja deteta samo na tuženu, imajući u vidu njihove prihode kao i to da zakonsku obavezu izdržavanja imaju oba roditelja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković