Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je vođen krivični postupak pokrenut zahtevom za sprovođenje istrage OJT u Beogradu Kti 1372/09 od 04.09.2009. godine, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo međunarodni terorizam iz člana 391. stav 1. KZ RS. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki 880/09 od 04.09.2009. godine, tužiocu je određen pritvor, u skladu sa članom 142. stav 2. tačka 2. ZKP, jer su postojale okolnosti koje su ukazivale da boravkom na slobodi može uticati na svedoke. Tužilac je lišen slobode 04.09.2009. godine, od kada mu je i računat pritvor. Pritvor je ukinut rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1633/10 od 17.02.2010. godine. Tužilac je u pritvoru proveo ukupno 136 dana. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 5424/11 od 26.01.2016. godine, obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ RS u saizvršilaštvu u vezi sa članom 33. KZ RS, zbog odustanka zamenika javnog tužioca od optužbe. Tužilac je po zanimanju diplomirani ... . Pre nego što je lišen slobode radio je u ... na poslovima ..., za koje poslove je svakog meseca zaključivao autorski ugovor sa naknadom u iznosu od 30.000,00 dinara. Uslovi u pritvoru su bili teški, naročito u pogledu smeštaja i higijene. Nije mogao da spava i stalno je bio napet, Bio je smešten u spavaoni u kojoj je bilo dozvoljeno pušenje sa još pet pritvorenika, zbog čega je imao problem sa respiratornim organima. Pre određivanja pritvora tužilac je svoj posao obavljao na visokom nivou, zbog čega je bilo u planu da napreduje. Imao je odličan odnos sa kolegama i pretpostavljenima. Nakon izlaska iz pritvora, nakon mesec dana, počeo je ponovo da radi u .., ali kako njegov rad nije bio istog kvaliteta zbog teškog emotivnog stanja, a odnos sa kolegama više nije bio isti, dao je otkaz nakon četiri godine. Nakon izlaska iz pritvora promenili su se odnosi tužioca sa rodbinom, komšilukom i prijateljima, jer su se distancirali od njega.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužiocu, kao licu koje je lišeno slobode, a protiv koga je pravnosnažno obustavljen krivični postupak zbog odustanka tužioca od optužbe, u smislu člana 584. stav 1. tačka 1. ZKP, povređeni ugled i čast, zbog čega je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode, te mu u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pripada iznos od 1.088.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa, odnosno za iznos od još 3.412.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti i isplatu pripadajućih doprinosa na neisplaćene zarade, prvostepeni sud je zaključio da je isti neosnovan, iz razloga što tužilac tokom trajanja pritvora sa svojim poslodavcem nije imao zaključen autorski ugovor, a ne može se utvrditi da postoji uzročno-posledična veza između određivanja pritvora tužiocu i njegovih navoda da je nastupila materijalna šteta.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, drugostepeni sud je odlučujući o visini tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete, delimično preinačio prvostepenu presudu i tužiocu dosudio iznos od još 412.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa za još 3.000.000,00 dinara, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, sa pozivom na odredbe člana 154,155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, sa obrazloženjem da je tužilac pre boravka u pritvoru sa poslodavcem ... zaključivao autorske ugovore za ..., da je taj poslovni odnos je prestao tužiočevim pritvaranjem, te je njegovo lišenje slobode u direktnoj vezi sa gubitkom prihoda koji bi se po redovnom toku stvari mogao očekivati i ubuduće, u smislu člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Na dosuđeni iznos naknade zarade tužiocu je dosuđena zakonska zatezna kamata u skladu sa članom 186. i 277 ZOO.

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...“Službeni glasnik RS“, broj 18/20), propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (član 155).

Odredbom člana 189. ZOO, propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1). Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kada zakon naređuje što drugo (stav 2). Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

Kod utvrđenog da je tužilac, pre lišenja slobode, u kontinuitetu sa ... - ... zaključivao autorske ugovore, kojim je svoja autorska dela davao na korišćenje i ustupao autorska imovinska prava na stvorenim delima za odgovarajuću autorsku naknadu, to nedvosmisleno proizlazi da tužilac nije bio u stalnom radnom odnosu kod ovog ..., već je bio angažovan po osnovu autorskih ugovora. Kako je bilo u izgledu njegovo napredovanje i dalji angažman, te da je nakon izlaska iz pritvora nastavio saradnju sa ..., to je pravilno drugostepeni sud primenio odredbe člana 154, 155. i 189. ZOO, kada je zaključio da bi na strani tužioca i u periodu kada je bio lišen slobode nastupio dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari, a čije je ostvarenje sprečeno radnjom tužene, odnosno neosnovanim lišenjem slobode tužioca. Zbog navedenog, tužena je u obavezi da tužiocu naknadi štetu u vidu izmakle dobiti u visini autorskih naknada koje bi tužilac po redovnom toku stvari ostvario potpisivanjem autorskih ugovora sa ... da nije bio lišen slobode, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud, u skladu sa članom 189. stav 3. ZOO. Sledom navedenog, neosnovani su navodi revizije tužene da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete iz razloga što tužilac u trenutku i za vreme lišenja slobode nije bio zaposlen niti radno angažovan u ... po bilo kom osnovu. Bez uticaja na drugačiju odluku su revizijski navodi da tužilac nije dokazao da bi bio angažovan od strane ... i u periodu u kojem je bio lišen slobode, kod postojanja autorskih ugovora zaključenih u kontinuitetu za period pre lišenja slobode i radnog angažmana nakon izlaska iz pritvora. Osim toga, tužena u prilog svojih tvrdnji u toku postupka nije pružila niti predložila dokaze na ove okolnosti.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić