.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18961/2022
10.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Dugošija, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milanka Tirnanić Stanojević, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5022/20 od 05.04.2022. godine, u sednici održanoj 10.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJAJU SE, kao neosnovane revizije stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5022/20 od 05.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5022/20 od 05.04.2022. godine, donete nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1127/18 od 25.05.2020. godine u stavu prvom izreke tako što je utvrđeno da je tužilja po osnovu svog ličnog rada i ulaganja – tekovine suvlasnik sa udelom od ½ na nepokretnoj imovini: jednom porodičnom stambenom objektu koji se sastoji od prizemlja površine 138 m2 i sprata površine 94,78 m2; jednoj pomoćnoj zgradi za ostavu poljoprivrednih mašina povrišine 70 m2; jednoj pomoćnoj zgradi sa garažom površine 87 m2 i jedne kotlarnice površine 20 m2, sve sagrađeno na k.p. br. .. KO ..., koji objekti su u listu nepokretnosti broj .. KO ... označeni kao objekti broj 1, 2. i 3. na k.p. br. .. KO ... i na k.p. br. .. KO ..., površine 3,68 ari, koja je definisana detaljnim tačkama počev od detaljne tačke 6. do detaljne tačke 7. u dužini od 3,00 m2, od detaljne tačke 7. do detaljne tačke 8. u dužini od 10,00 m2, od detaljne tačke 8. do detaljne tačke 9. u dužini od 2,00 m2, od detaljne tačke 9. do detaljne tačke 1. u dužini od 53,00 m2, od detaljne tačke 1. do detaljne tačke 2 u dužini od 6,50 m2, od detaljne tačke 2. do detaljne tačke 3. u dužini od 17,00 m2, od detaljne tačke 3. do detaljne tačke 4. u dužini od 11,00 m2, od detaljne tačke 4. do detaljne tačke 5. u dužini od 6,00 m2 i od detaljne tačke 6. do detaljne tačke 6. u dužini od 27,50 m2, sve prema skici sudskog veštaka geometra od 04.10.2012. godine, što su tuženi BB i VV dužnik priznati i obavezan je tuženi BB da navedene nepokretnosti preda tužilji u sudržavinu, a tuženi VV da dozvoli da se tužilja na osnovu ove presude uknjiži u katastru nepokretnosti kao suvlasnik na nepokretnosti na navedenom delu, dok je ovaj tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženu GG odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1127/18 od 25.05.2020. godine u stavu drugom izreke, tako što su obavezani tuženi BB, VV i GG da tužilji po osnovu njenog tekovinskog udela u vrednosti građevinskih radova na izgradnji ograde i betonskog platoa KO ... u ul. ... broj .., solidarno isplate iznos od 117. 419,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2020. godine do isplate, dok je za preostali iznos vrednosti građevinskih radova na jednoj pomoćnoj zgradi sa podrumom i letnjom kuhinjom, odnosno za razliku od dosuđenih 117.419,56 dinara do traženih 709.681,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.08.2012. godine do isplate, kao i za traženu zakonsku zateznku kamatu na dosuđeni iznos od 117.419,56 dinara za period od 14.08.2012. godine do 24.05.2020. godine tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1127/18 od 25.05.2020. godine u stavu trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji na osnovu njenog tekovinskog udela od ¼ pokretnih stvari i to: traktoru marke „Ferguson“ 539, registarske oznake ... sa kabinom, broj šasije ..., broj motora ..., jednoj traktorskoj prikolici tri tone, Gošina, proizvedena 1993. godine, broj šasije ..., jednom traktorskom plugu, dvoobraznom, IMT, jednoj traktrorskoj drljači četvorokrilnoj IMT, jednoj traktorskoj prskalici Moravina od 440 litara, solidarno isplate iznose od 113.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.07.2012. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 1127/18 od 25.05.2020. godine u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obvežu tuženi da tužilji po osnovu njenog tekovinskog udela od ½ vrednosti pokretnih stvari i to: kombi vozila „Volkswagen“ registarske oznake ..., jednoj kuhinji od punog hrastovog drveta ručni rad koja se sastoji od sedam gornjih kuhinjskih elemenata sa jednim aspiratorom „Zanusi“, četiri donja elementa sa dvodelnom sudoperom, ugrađenim električnim šporetom sa ravnom pločom „Eli“, ugrađenom mašinom za suđe „Eli“, jednim ugrađenim kombinovanim frižiderom, jednom vitrinom za hlađenje pića i jednom mikrotalasnom pećnicom marke „Oskar“, jednim TV „Sony“ u boji, jedne trepezarije koja se sastoji od ugaone klupe sa ovalnim stolom i tri stolice, jednim trosedom sa dve fotelje, presvučeno tekstilom žute boje i jednom okruglom staklenom stočiću, tri vunena tepiha i to jedan narandžaste boje 2h3m, jedan crvene boje 2h3m i jedan svetlozelene boje 2h3,5m, jednoj spavaćoj sobi koja se sastoji od bračnog kreveta sa dve natkasne i jednim šestokrilnim ormarom, jedne garniture koja se sastoji od jednog troseda, jednog dvoseda, jedne fotelje i stočića u tamno zelenoj boji, imitacija kože, jedne vitrine sivo-crvene boje sastavljene od šest delova i jednoj dečijoj sobi koja se sastoji od jednog kauča tamno plave boje, jedne fotelje plave boje, jednog okruglog stočića i jedne vitrine i jednoj dečijoj sobi koja se sastoji od jednog kauča tamno narandžaste boje, jedne vitrine i drvenog okruglog stočića i jednog TV u boji „Fuego“, jedne veš mašine, solidarno isplate 334.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2012. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno na ime troškova postupka plate 492.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Stranke su podnele odgovore na revizije.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da su revizije neosnovane.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB zaključili su brak ...1987. godine, a nekoliko meseci nakon zaključenja braka, marta 1988. godine otišli su na rad u Austriju, gde su prvo vreme bili smešteni kod roditelja tužilje u Beču. Oboje su se zaposlili i osamostalili. Zarade su im bile približno jednake, tužilja je zarađivala u proseku oko 1.200 evra, tuženi BB oko 1.400 evra, s tim što su i dodatno radili, a tužilja se brinula o domaćinstvu i deci. Vremenom su stekli stan u Beču. Tuženi VV i GG su roditelji tuženog BB, sa kojima je živeo u porodičnom domaćinstvu pre zaključenja braka sa tužiljom, i isti su posedovali porodičnu kuću sa pomoćnim objektima, ambare, štale, 10 hektara zemlje u mestu ... u vreme zaključenja braka između tužilje i tuženog BB. Pored poljoprivrede bavili su se i stočarstvom, a radi obrade zemljišta imali su poljoprivrednu mehanizaciju, dva traktora i priključne mašine i pre nego što su se tužilja i tuženi BB venčali. Od zarade koju su radom stekli u Austriji, tužilja i tuženi BB sazidali su kuću za sebe, na zemljištu koje se nalazi u okviru istog dvorišta gde se nalazi porodična kuća BB, a koje im je tuženi VV poklonio. Tužilja i tuženi BB su svoju porodičnu kuću sagradili od sopstvenih sredstava, novca koji su zaradili u Beču, a zatim kuću opremili stvarima koje su kupili od novca koji su takođe zaradili u Beču. Pored kuće, isključivo svojim sredstvima sagradili su i pomoćne objekta uz kuću, zgradu od 70 m2, koja služi za smeštaj poljoprivrednih mašina, garažu sa letnjom kuhinjom od 87 m2 i kotlarnicu od 20 m2. Tuženi VV i GG su pomagali prilikom izgradnje navedenih objekata nadgledanjem majstora i spremanjem hrane, što nisu bili u obavezi. Tužilja i tuženi BB su od svojih sredstava pomagali tuženima VV i GG, tako što su im prilikom dolazaka na odmore ostavljali po 200, 300 ili 400 evra, jer su njihovi odnosi bili dobri. Tužilja i tuženi BB su tuženima VV i GG kupili i dovezli polovno kombi vozilo iz Austrije, čiju popravku i registraciju je platio tuženi VV, a kombi je tuženima VV i GG služio za prevoz poljoprivrednih proizvoda do pijace. Tuženi VV i GG su 1991. godine kupili novi traktor „Ferguson“ sa priključnim aparatom – plugom. Tuženi VV GG imaju još jednog sina, koji je bio zaposlen u Nemačkoj. Tuženi VV i GG pored svoje porodične kuće sazidali su pomoćnu zgradu na mestu stare, koja u naravi predstavlja letnju kuhinju. U dovršavanju ovog pomoćnog objekta pomagali su im tužilja i tuženi BB sa fasadnom ciglom. Tužilja i tuženi BB betonirali su dvorište u okviru kog se nalazi kuća tužilje i tuženog BB i kuća tuženih VV i GG, a podigli su i ogradu na betonskom platou oko dvorišta. Veličina i položaj zemljišta koje je tuženom BB poklonjeno utvrđeno je veštačenjem od strane sudskog veštaka geodezije. Vrednost pokretnih stvari, pokućstva u kući tužilje i tuženog BB utvrđen je od strane veštaka trgovinske struke, a poljoprivrednih mašina i kombi vozila od strane sudskog veštaka mašinske struke. Vrednost betonskog platoa i ograde utvrđena je od strane sudskog veštaka građevinske struke, sve prema cenama na dan davanja nalaza. Tužilja i tuženi BB razveli su se 2011. godine. U listu nepokretnosti br. .. KO ... na k.p. br. .. i .. u ul. ..., kao vlasnik zemljišta upisan je tuženi VV, kao i na svim objektima na tom zemljištu, porodičnim kućama i pomoćnim zgradama.
Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje u odnosu na predmetne nepokretnosti i utvrdio da je tužilja suvlasnik sa 1/3 na istima, nalazeći da zemljište koje je vlasništvo tuženog VV je poslužilo kao baza za sticanje kuće i pomoćnih objekata, da su tužilja i tuženi BB ulagali svoja sredstva, ali da su to činili i tuženi VV i GG, kako sredstva tako i rad, zbog čega je tužbeni zahtev za udeo od još 1/6 odbio. Prvostepeni sud je obavezao tužene da tužilji po osnovu njenog tekovinskog udela u vrednosti izvedenih građevinskih radova na izgradnji jedne pomoćne zgrade sa podrumom i letnjom kuhinjom na k.p. br. .. KO ..., na podignutoj ogradi i betonskom platou, sve u KO ..., solidarno isplate iznos od 709.681,59 dinara sa kamatom nalazeći da su u sticanju istih učestvovali tužilja i svi tuženi. Što se tiče pokretnih stvari, prvostepeni sud je obavezao tužene da tužilji na ime njenog tekovinskog udela od ½ vrednosti pokretnih stvari isplate iznos od 334.000,00 dinara jer je utvrdio da su iste kupljene ličnim novcem tužilje i tuženog BB stečenih u Austriji sve primenom člana 171. st. 1. i 2. i člana 180. st. 1. i 2. Porodičnog zakona.
Suprotno navodima revizija stranaka, po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud nakon održane rasprave odlučio kada je preinačio prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbene zahteve tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava.
Pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i utvrđeno da je tužilja po osnovi sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB suvlasnik na nepokretnostima bliže opisanim u stavu prvom izreke drugostepene presude, pravilnom primenom člana 171, 180. i 187. Porodičnog zakona i određivanjem udela tužilje u zajedničkom imovini u traženoj visini od ½ idealanih delova.
Naime, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, kako je to propisano članom 171. stav 1. Porodičnog zakona. Kada se ima u vidu navedena odredba Porodičnog zakona, odnosno šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika i utvrđeno činjenično stanje, da su tužilja i tuženi BB kuću i pomoćne objekte izgradili na delu k.p. br. .. ..., koji im je poklonio tuženi VV, da su ih gradili isključivo za sebe i od svojih sredstava zarađenih u Austriji, to predmetne nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu tužilje i tuženog BB, jer su stečene poklonom i njihovim radom u toku trajanja zajednice života. S tim u vezi pravilan je zaključak drugostepenog suda da su jednaki udeli, pravilnom primenom člana 180. stav 2. Porodičnog zakona. Stoga su neosnovani navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj po osnovu njenog tekovinskog udela od ½ vrednosti pokretnih stvari za opremanje kuće isplate novčanu protivvrednost, pravilnom primenom člana 179. i 180. Porodičnog zakona. Naime, pokretne stvari za opremanje kuće koju su sagradili tužilja i tuženi BB kupljene isključivo iz njihovih sredstava stečenih tokom trajanja braka i kao takve predstavljaju bračnu tekovinu tužilje i tuženog BB odnosno njihovu zajedničku imovinu, međutim tužilja ne može tražiti isplatu protivvrednosti tih stvari od tuženog BB jer u trenutku podnošenja tužbe nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 185. Porodičnog zakona, dok tuženi VV i GG nisu pasivno legitimisani.
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja nema pravo na isplatu protivvrednosti ¼ pokretnih stvari i to traktora, traktorske prikolice, traktorskog pluga, traktorske drljače i traktorske prskalice, ni na isplatu ½ vrednosti kombija, s obzirom da tužilja nije dokazala da je učestvovala u nabavci istih i sa kojim iznosom.
Kod utvrđenog da je tužilja zajedno sa tuženim BB učestvovala u završetku izgradnje pomoćne zgrade sa podrumom i letnjom kuhinjom izgrađenom na k.p. .. KO ..., koja u biti predstavlja pomoćni objekat porodične kuće tuženih VV i GG, tako što su date bele fasadne cigle preostale od izgradnje pomoćnih objekata koje su tužilja i tuženi BB gradili, te da je tužilja učestvovala u plaćanju betoniranja dvorišta domaćinstva u okviru kog se nalaze porodična kuća tužilje i tuženog BB i kuća VV i GG, kao i podizanja ograde dvorišta, koja se sastoji od parapeta i ograde, te kako je tužilja doprinela uvećanju vrednosti imovine tuženih, to joj pripada pravo na obligacionopravno potraživanje prema tuženima, srazmerno njenom doprinosu, pa imajući u vidu utvrđenu vrednost ograde sa radovima i materijalom, betonskog platoa sa amortizacijom, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilji pripada ¼ vrednosti izvednih radova. Stoga je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje za iznos od 117.419,56 dinara, a odbio za iznos u preostalom. S tim u vezi, drugostepeni sud je pravilnom primenom člana 180. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tužene da tužilji na ovaj iznos plate kamatu počev od dana presuđenja, a odbio za period od 14.08.2012. godine pa do presuđenja.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
