Rev 1898/2022 3.1.2.15; 3.1.2.8.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1898/2022
29.06.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Bora, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Bora, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 287/21 od 20.08.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 287/21 od 20.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 287/21 od 20.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P 527/20 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog ujeda zmije od 17.07.2017. godine isplati na ime nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 100.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, ukupno iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.01.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog ujeda zmije od 20.07.2020. godine isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 100.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, ukupno iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.01.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.468,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 287/21 od 20.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je tuženi obavezan da tužilji naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog ujeda zmije dana 17.07.2017. godine, u delu stava drugog tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog ujeda zmije od 20.07.2020. godine isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.01.2021. godine, dok je za veći iznos od dosuđenog, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara za iznos od još 30.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, kao i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parnčinog postupka u iznosu od 66.268,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju pobijajući je u odbijajućem delu zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu domašaja Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/20) na materijalno pravni rok zastarelosti, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilju je dana 17.07.2017. godine, ujela zmija za desno stopalo, dok je vodila krave na pašu u selu ... . Kolima hitne pomoći je prevezena u bolnicu u Boru gde je zbrinuta adekvatnom terapijom. Bolničko lečenje je trajalo od 17.07.2017. godine do 24.07.2017. godine, kada je izašla iz bolnice nastavila je sa terapijom. Veštačenjem je utvrđen intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Drugi ujed zmije se dogodio dana 20.07.2020. godine, kada je tužilju za desnu šaku ujela zmija otrovnica-poskok, dok je skupljala travu u svom seoskom domaćinstvu u selu ... . Privatnim vozilom je krenula iz sela kada je srela vozilo hitne pomoći odakle je sanitetskim vozilom prevezena u bolnicu u Boru gde je zbrinuta adekvatnom terapijom. Bolničko lečenje trajalo je od 20.07.2020. godine do 24.07.2020. godine, a nakon otpuštanja iz bolnice usled uznemirenosti jer joj se ujed zmije događa drugi put koristila je terapiju koju je prepisao psihijatar. Veštačenjem je utvrđen intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha zbog ujeda zmije 17.07.2017. godine i 20.07.2020. godine. Tužilja je podnela tužbu 11.09.2020. godine, radi naknade nematerijalne štete (za pretrpljene fizičke bolove i strah) nastale usled dva slučaja ujeda zmije .

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženi Grad Bor da joj naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove, kao i za strah zbog ujeda zmije dana 17.07.2017. godine i dana 20.07.2020. godine, nalazeći da je neosnovan prigovor tuženog o zastarelosti potraživanja naknade štete zbog ujeda zmije nastale jula meseca 2017. godine jer se rok zastarelosti iz člana 376. stav 1. ZOO produžava za onoliko koliko je trajalo vanredno stanje u skladu sa Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Dalje nalazi da je Grad Bor, kao jedinica lokalne samouprave, u skladu sa čl. 2. Zakona o komunalnim delatnostima dužan da uređuje i obezbeđuje potrebne uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj, dok je u tač. 14. navedenog člana posebno predviđeno da u komunalne delatnosti od opšteg interesa spada i delatnost zoohigijene. Takođe, odredbom čl. 20. st. 1. tač. 5. Zakona o lokalnoj samoupravi propisana je obaveza opština, da preko svojih organa, u skladu sa ustavom i zakonom uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, koje su navedenim članom taksativno nabrojane, ali se ovakvim navođenjem iste ne iscrpljuju, već se propisuje i obaveza opština na obezbedi uslove za obavljanje i ostalih komunalnih delatnosti, u skladu sa posebnim propisima, u ovom slučaju Zakona o komunalnim delatnostima.

Drugostepeni sud nalazi da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno prvo kada je našao da je neosnovan prigovor tuženog o zastarelosti potraživanja, zbog ujeda zmije od 17.07.2017. godine, jer se odredba člana 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, odnosi na procesne rokove za podnošenje inicijalnih akata u sudskim postupcima, a ne na rokove zastarelosti. Prema mišljenju drugostepenog suda pravilna ocena prigovora zasterelosti podrazumeva utvrđenje činjenice kada je šteta nastala i kada je oštećeni saznao za štetu, imajući u vidu da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka-hirurga utvrđeno da je zbog ujeda zmije koji se desio 17.07.2017. godine tužilja trpela fizičke bolove u trajanju od 14 dana, drugostepeni sud zaključuje da upravo od tada počinje da teče rok zastarelosti tužiljinog potraživanja saglasno članu 376. stav 1. ZOO. S obzirom na to da je tužilja podnela tužbu radi naknade nematerijalne štete 11.09.2020. godine, drugostepeni sud je ocenio da je tužiljino potraživanje nematerijalne štete zbog događaja koji se desio 17.07.2017. godine zasterelo primenom člana 376. stav 1. ZOO. Takođe, po mišljenju drugostepenog suda, prvostepeni sud je prilikom određivanja visine naknade štete za fizičke bolove koje je pretrpela tužilja zbog ujeda zmije 20.07.2020. godine, pogrešno primenio materijalno pravo, pa je ocenio da je pravičan iznos naknade za pretrpljene fizičke bolove 70.000,00 dinara, dok je do traženog iznosa od 100.000,00 dinara za isplatu još 30.000,00 dinara, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio prigovor zastarelosti potraživanja.

Članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/20) je propisano da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, dakle navedena odredba se odnosi na procesne rokove za podnošenje inicijalnih akata u sudskim postupcima, a ne na rokove zastarelosti koji su po svojoj prirodi materijalno pravni rokovi propisani materijalno pravnim propisima u konkretnom slučaju Zakonom o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Naime, kako tužilja potražuje naknadu nematerijalne štete zbog ujeda zmije koji se desio 17.07.2017. godine usled čega je trpela fizičke bolove u trajanju od 14 dana, a tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 11.09.2020. godine, to je potraživanje naknade štete zbog događaja koji se desio 17.07.2017. godine zastarelo, shodno članu 376. stav 1. ZOO. Takođe, pri određivanju visine naknade štete za ujed zmije od 20.07.2020. godine po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostpeni sud je pravilno primenio materijalno pravo iz odredbe člana 200. ZOO jer je svrha novčane naknade da se tužilji pruži satisfakcija za štetu koju je pretrpela usled zadobijene povrede, odnosno da pribavljanjem materijalnih i duhovnih dobara uspostavi narušenu psihičku ravnotežu u meri u kojoj je to moguće, ali da se istom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Osim toga, revizijom se posebno ne osporava visina dosuđene naknade nematerijalne štete nastale zbog ovog (drugog) štetnog događaja.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić