Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1346/24 od 20.06.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1346/24 od 20.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 624/23 od 11.03.2024. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati ukupno 12.990.405,00 dinara i to tužiocu AA iznos od 4.330.195,00 dinara, tužiocu BB iznos od 4.330.135,00 dinara i tužilji VV iznos od 4.330.195,00 dinara, svakom sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 11.03.2024. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 1.121.359,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenih iznosa od po 4.330.135,00 dinara svakom tužiocu pa do traženih iznosa od po 4.449.854,00 dinara sa sporednim potraživanjem zakonske zatezne kamate na tu razliku tužioci su odbijeni.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1346/24 od 20.06.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu iz stava prvog do trećeg izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... i 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.11.2020. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog od tužilaca (koji nisu jedinstveni suparničari) 4.330.135,00 dinara je protivvrednost 36.948,65 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (podnesak predat sudu na ročištu 01.12.2023. godine).

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković