Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2435/22 od 27.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženih i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i delu stava drugog izreke koji se odnose na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i pretrpljeni strah. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu, tako što su obavezani tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za pretrpljene fizičke bolove 120.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2021. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan za pretrpljene fizičke bolove za iznos od još 130.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti za iznos od još 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i tuženi su obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka solidarno u iznosu od 235.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje u delu koji se odnosi na stav prvi izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženih BB, VV i GG u delu koji se odnosi na stav drugi izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog Grada Kragujevca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB, VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 2285/17 od 30.01.2023. godine, odbačen je predlog punomoćnika tuženih BB, VV i GG, za ponavljanje postupka pravnosnažno završenog presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2285/17 od 28.09.2021. godine, preinačene presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2435/22 od 27.09.2022. godine, kao nepotpun.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 2296/23 od 22.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih BB, VV i GG i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi BB, VV i GG su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu i rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i 420. stav 3. i 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija tuženih BB, VV i GG izjavljena protiv pravnosnažne presude delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena, dok je revizija izjavljena protiv rešenja neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Revizijom se posebno ne ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek, a bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 12. ZPP, na koje se revizijom posebno ukazuje, nisu propisane kao revizijski razlog. Navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 320. ZPP (ponovno otvaranje rasprave) i dodeli predmeta u rad drugoj sudiji nisu od značaja, jer se ne radi o povredama učinjenim u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 09.02.2016. godine, krećući se trotoarom u ulici ... kod kućnog broja .., zakačila nogom žicu koja je štrčala na trotoaru, saplela se i pala i tom prilikom zadobila teške telesne povrede. Tuženi BB, VV i GG su postavili predmetnu ogradu od panela i žice koja je u znatnoj meri zauzimala trotoar, a žice su izlazile iz gabarita ograde i dodatno otežavale kretanje pešaka. Ogradu oko svog objekta tuženi su postavili po nalogu iz zaključka Građevinskog inspektorata – Odeljenja za inspekcijski nadzor gradske uprave Grada Kragujevca od 11.05.2006. godine. Tužilja je usled povređivanja trpela fizičke bolove i strah određenog trajanja i intenziteta, a zbog zadobijenih teških telesnih povreda kod tužilje postoji naruženost lakog stepena i umanjenje životne aktivnosti od 5%, što je utvrđeno ocenom nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tuženi odgovorni za štetu prouzrokovanu tužilji i to tuženi BB, VV i GG na osnovu člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, kao imaoci opasne stvari, jer su postavili ogradu sa žicom koja je izlazila iz gabarita i u znatnoj meri zauzimala trotoar otežavajući kretanje pešaka, dok je tuženi Grad Kragujevac odgovoran po odredbama Zakona o komunalnim delatnostima, budući da je dužan da održava predmetnu ulicu i trotoar kao njen sastavni deo namenjen kretanju pešaka. Doprinos tužilje predmetnoj šteti je procenjen sa 20% u smislu člana 192. ZOO, jer je u datoj situaciji morala pokazati povećanu pažnju. Primenom pravila iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je odmerio pravičnu novčanu naknadu za svaki od traženih vidova naknade nematerijalne štete, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kojima se zapravo osporava dokazni postupak i vrši analiza izvedenih dokaza ukazivanjem da u konkretnom slučaju ne postoje materijalni dokazi da se tužilja povredila na delu trotoara kod ograde tuženih BB, VV i GG. Načelo slobodne ocene dokaza karakteriše odsustvo zakonom utvrđenih pravila o izboru dokaza i njihovom rangiranju prema dokaznoj snazi. Slobodna ocena dokaza znači vrednovanje dokaza na osnovu kojeg sud „po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine“, te na osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. Sud slobodno formira svoje uverenje o dokazanim, odnosno nedokazanim činjenicama ocenom izvedenih dokaze i u konkretnom slučaju sud je svoju ocenu tih dokaza detaljno obrazložio, pa je na osnovu rezultata celokupnog postupka po svom uverenju zaključio o osnovu odgovornosti tuženih revidenata. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje. Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima kada je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio visinu pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 150.000,00 dinara, imajući u vidu utvrđeni intenzitet i trajanje ovih bolova koji su nastupili zbog povređivanja tužilje, primenjujući zatim umanjenje od 20% koliko je utvrđen doprinos tužilje šteti (podeljena odgovornost) shodno odredbi člana 192. ZOO. Pravična naknada nematerijalne štete kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće ne pogodujući težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Pored navedenog, pravilno je drugostepeni sud odbacio kao nedozvoljenu žalbu tuženih BB, VV i GG izjavljenu protiv stava drugog izreke prvostepene presude, jer tuženi nisu imali prvnog interesa da prvostepenu presudu pobijaju žalbom u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv presude u preostalom delu na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.03.2016. godine, sa tužbenim zahtevom za naknadu nematerijalne štete. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 240.000,00 dinara (iznosi dosuđeni za pretrpljeni strah 128.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 40.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 72.000,00 dinara). Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. U ovom slučaju, odluka je u pogledu naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preinačena u korist revidenata – tuženih, smanjenjem visine naknade na iznos od 40.000,00 dinara, te im pravo nije ni uskraćeno niti smanjeno, pa iz tog razloga revizija tuženih u navedenom delu nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Pobijanim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 2296/23 od 22.03.2023. godine, pravonosnažno je odbačen predlog tuženih BB, VV i GG, za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka kao nepotpun. Predlog za ponavljanje postupka podnet je na osnovu člana 426. stav 1. tačka 2. i tačka 10. ZPP. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako: stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom (član 426. stav 1. tačka 2. ZPP) i ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku (tačka 10.). Kako je odredbom člana 429. stav 2. ZPP propisano da se u predlogu za ponavljanje postupka moraju navesti zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okonosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača, a odredbom člana 430. stav 1. tog zakona da će nepotpune (član 429. stav 2.) predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, to je suprotno navodima revizije, pravilno odbačen predlog za ponavljanje postupka, kao nepotpun. U predlogu nisu navedeni novi dokazi, niti potkrepljeni navodi predlagača da su tuženi onemogućeni da raspravljaju pred sudom, već se ukazuje da je tokom prvostepenog postupka došlo do propusta povodom dodele predmeta u rad sudiji, kao i da nisu izvedeni dokazi koje su tuženi u postupku predlagali. Revizijskim navodima ponavljaju se žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda koji je u obrazloženju rešenja ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, na koju se navodima revizije ukazuje.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković