.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 19090/2022
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca mal. AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., a čiji je punomoćnik Dragana Srećković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda i JKP „Veterina Beograd“ iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog Grada Beograda izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 353/21 od 02.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Grada Beograda izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 353/21 od 02.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog Grada Beograda izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 353/21 od 02.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 330/20 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da tužiocu solidarno nadoknade nematerijalnu štetu koju je pretrpeo ujedom psa lutalice, u iznosu od 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 27.10.2020. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 10.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos do 69.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate, na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 353/21 od 02.09.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog Grada Beograda i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P 330/20 od 27.10.2022. godine, u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog Grada Beograda za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Grad Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema navedenoj odredbi zakona revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev uz ocenu da su tuženi solidarno odgovorni za štetu nastalu na teritoriji grada ujedom psa lutalice. Obrazloženje pobijane drugostepene presude za odluku o odgovornosti tuženog je da Grad Beograd odgovora za poslove ZOO higijene na čitavoj teritorji grada, za koje može osnovati preduzeća i organizovati obavljanje poslova iz delatnosti ZOO higijene, u koje spada zbrinjavanja pasa lutalica, uz obavezu praćenja njihovog rada i vršenja kontrole. Tuženi se ne može osloboditi odgovornosti zbog činjenice da je obavljanje navedenih poslova poverio javnom komunalnom preduzeću jer je dužan da vrši nadzor nad obavljanjem komunalne delatnosti javno – komunalnih preduzeća čiji je osnivač. Iz navedenog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati reviziji radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, pa nisu ispunjeni uslovi ta odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i na osnovu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa čl. 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1), da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (člana 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3).
Tužbom podnetom 22.05.2020. godine, tužilac je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 90.000,00 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je reč o sporu male vrednosti.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
