.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1909/2021
27.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Čupić, advokat iz ..., protiv tuženih Advokatske komore Srbije, Beograd, čiji je punomoćnik Jasmina Milutinović, advokat iz ... i Advokatske komore Niš, čiji je punomoćnik Jelena Simonović, advokat iz ..., radi utvrđenja diskriminacije i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3144/2020 od 21.01.2021. godine, u sednici održanoj dana 27.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca Ivana Koprivice iz Prokuplja, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3144/2020 od 21.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju P 11/2020 od 06.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud utvrdi da su tuženi udruženo diskriminatorski postupali i to zbog teškog oblika diskriminacije, vršenjem diskriminacije od strane organa javne vlasti u postupku pred organima javne vlasti, određenog u članu 13.i članu 15. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što su doneli i sproveli Odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava br. ...-.../... od 22.06.2014. godine, kojim je utvrđena različita visina troškova upisa u imenik advokata za kandidate koji se u imenik upisuju iz reda advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, koji su u tom statusu proveli celokupan pripravnički staž i za ostale kandidate koji u tom statusu nisu proveli celokupan pripravnički staž, čime je izvršena diskriminacija na osnovu ličnih svojstava kandidata za upis u imenik advokata, a time i ovde tužioca AA, advokata iz ... . Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da na ime uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja tužiocu solidarno isplate, na ime naknade materijalne štete, iznos od 3.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome banke u mestu i vremenu ispunjenja otkupljuju stranu efektivnu valutu, na dan isplate, sa dinarskom protivvrednošću kamate obračunate na navedeni iznos prema stopi Evropske centralne banke za evro, počev od 18.09.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi solidarno obavežu da mu naknade nematerijalnu štetu zbog diskriminacije, a zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede prava ličnosti, povrede načela jednakih prava i obaveza, u iznosu od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 99.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 3144/2020 od 21.01.2021. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Višeg suda u Prokuplju P 11/20 od 06.11.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena Advokatska komora Srbije je sudu dostavila odgovor na reviziju tužioca.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u ... dana 11.02.2011. godine, a rešenjem Advokatske komore Niš br. ... od 08.11.2011. godine, upisan je u imenik advokatskih pripravnika na vežbi kod advokata Saše Čupića iz ... i istovremeno utvrđeno da mu se pripravnički staž ima računati počev od 28.10.2011. godine. Rešenjem Advokatske komore Niš br. .../... od 04.12.2015. godine, tužilac je po službenoj dužnosi, brisan iz imenika advokatskih pripravnika – volontera Advokatske komore Niš dana 28.10.2015. godine, na osnovu konačnog rešenja o kom je obavešten. Po završenom pripravničkom stažu, tužilac je otišao u inostranstvo, gde je radio u periodu od 2013. godine do 2016.godine, kada se vratio u Srbiju, pa je pravosudni ispit položio dana 30.11.2018. godine, a advokatski ispit dana 21.02.2019. godine. Rešenjem Advokatske komore Niš br. ...-.../... od 20.09.2019. godine, tužilac je upisan u imenik advokata Advokatske komore Niš, sa pravom vršenja advokature počev od 20.09.2019. godine. Na ime upisnine, tužilac je uplatio Advokatskoj komori Niš, dana 18.09.2019. godine, iznos od 471.800,00 dinara. Upis tužioca u imenik advokata Advokatske komore Niš izvršen je na osnovu Odluke o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih pripravnika i imenik advokatskih ortačkih društava br. ...-.../... od 22.06.2014. godine, koja je tada bila na snazi, a kojom je predviđena upisnina i sada važeća, u iznosu od 4.000 evra. U tom periodu na snazi je bila i Odluka o merilima i kriterijumima za oslobađanje troškova upisa u imenik advokata doneta od strane Upravnog odbora Advokatske komore Niš br. ...-.../... od 17.09.2016. godine, prema kojoj je kandidatima iz reda advokatskih pripravnika omogućeno da istovremeno sa zahtevom za upis u imenik advokata podnesu i pismeni zahtev za delimično oslobađanje troškova upisa. Pri podnošenju zahteva za upis u imenik advokata, tužilac nije podneo i zahtev za delimično oslobađanje od troškova upisa po navedenoj Odluci Advokatske komore Niš od 17.09.2016. godine. Tužbu sudu radi zaštite od diskriminacije, tužilac je podneo ukazujući na odluku Ustavnog suda IUO br. 684/2012 od 20.02.2014. godine, koja je objavljena u (''Službenom glasniku RS'' br. 54/2014 od 20.05.2014. godine), a kojom je Ustavni sud utvrdio da odredba člana 1.i 2. Odluke o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava br. ...- .../... od 18.05.2012. godine, koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Tom Odlukom bila je predviđena upisnina u iznosu od 5.000 evra. Tužilac smatra da je diskriminisan u odnosu na advokatske pripravnike i volontere koji upisninu plaćaju u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 500 evra.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca, kako za utvrđenje diskriminatorskog postupanja tuženih, tako i naknadu materijalne i nematerijalne štete, jer postupanje tuženih pri naplati upisnine tužiocu nije bilo diskriminatorsko, pa je njegov zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete neosnovan.
Zakon o zabrani diskriminacije (''Službeni glasnik RS'' br. 22/2009), u odredbi člana 2. stav 1. tačka 1., propisuje da izrazi ''diskriminacija'' i ''diskriminatorsko postupanje'' označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva).
Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije, propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u odredbi člana 14., propisuje zabranu diskriminacije tako što se uživanje prava i sloboda predviđenih u toj konvenciji obezbeđuju bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost sa nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.
Teški oblici diskriminacije propisani su u odredbi člana 13. Zakona o zabrani diskriminacije, a to su, između ostalog, pod tačkom 2) propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti.
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, na osnovu odredbe člana 65. stav 1. tačka 1. i tačka 14. Zakona o advokaturi (''Službeni glasnik RS'' br. 31/2011, 24/2012), imaju javna ovlašćenja prilikom odlučivanja o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik ''A'' i upisnik ''B'' imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera, kao i prilikom određivanja visine troškova upisa u imenik advokata.
U konkretnom slučaju, tužilac tvrdi da je od strane tuženih diskriminisan, jer je uplatio upisninu u iznosu od 4.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, dok advokatski pripravnici plaćaju upisninu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno da se radi o diskriminaciji u pogledu imovnog stanja. Međutim, tužilac je upisan u imenik advokata, što znači da mu nije onemogućen pristup toj profesiji, pa u tom smislu on nije diskriminisan, jer za njega iznos dinarske protivvrednosti od 4.000 evra nije bio prevelik teret, u smislu odvraćanja od pristupa advokatskoj profesiji. Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima. Advokatski pripravnici su članovi Advokatske komore kojoj plaćaju članstvo i imaju sva prava i dužnosti kao i advokati, što znači da oni nisu u istoj situaciji, kao lica koja u advokaturu dolaze iz drugih profesija. Tužilac je upisninu platio u istom iznosu u kom je plaćaju sva druga lica koja su u situaciji u kakvoj je i on, dakle, lica koja se u imenik advokata upisuju iz drugih profesija, pa on nije diskriminisan. Ukoliko je smatrao da ima pravo da upisninu plati u iznosu od 500 evra, jer je u periodu koji je prethodio vremenu kada je podneo zahtev za upis u imenik advokata (advokatski pripravnik je bio do 2013. godine, a za upis u imenik advokata Advokatske komore Niša prijavio se 2019. godine), imao je mogućnost da, istovremeno sa podnošenjem zahteva za upis u imenik advokata, podnese i zahtev za delimično oslobađanje od troškova upisa u skladu sa Odlukom o merilima i kriterijumima za oslobađanje troškova upisa u imenik advokata, koja je doneta od strane Upravnog odbora Advokatske komore Niš br. ...-.../... od 17.09.2016. godine, a nije tako postupio. Međutim i u slučaju da je Advokatska komora Niš, protivno toj svojoj Odluci, tužiocu naplatila viši iznos na ime upisnine, eventualno bi se radilo o prouzrokovanju štete tužiocu, a ne o diskriminatorskom postupanju.
Tužilac u reviziji ukazuje na odluku Ustavnog suda IOU br. 684/2012 od 20.02.2014. godine, analizirajući njen sadržaj. Međutim, ta Odluka doneta je u postupku ocene ustavnosti Odluke o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava br. ...-.../... od 18.05.2012. godine, koja nije bila osnov za utvrđivanje iznosa upisnine koju je tužilac platio Advokatskoj komori Niš, nego Odluka o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih pripravnika i imenik advokatskih ortačkih društava br. ...-.../... od 22.06.2014. godine, jer je ta odluka bila na snazi u vreme kada je tužilac podneo zahtev za upis u imenik advokata.
Neosnovani su navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni odredbe člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, jer tužilac smatra da nema opravdanja za pravljenje razlike između advokatskih pripravnika, odnosno volontera i onih koji to nisu, u pogledu iznosa upisnine. Za postojanje diskriminatorskog postupanja neophodno je da pravljenje razlike ili nejednako postupanje postoji u odnosu na lica koja su u istoj situaciji, a zbog nekog od njihovih ličnih svojstava navedenih u odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije. To ovde nije slučaj, jer advokatski pripravnici, odnosno volonteri, kao članovi advokatske komore sa pravima i dužnostima advokata, nisu u istoj situaciji kao i lica u drugim profesijama. Pri tom, za sva lica koja se u advokaturu prijavljuju iz drugih profesija, propisana je upisnina u istom iznosu koji je naplaćen i tužiocu. Ukazivanje tužioca u reviziji na nezakonitost Odluke na osnovu koje je on platio upisninu, nije od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da nije u nadležnosti redovnih sudova da to cene, nego je u nadležnosti Ustavnog suda.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
