.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19114/2022
28.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Kraljevu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 428/2021 od 09.06.2022. godine, u sednici održanoj 28.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 428/2021 od 09.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 428/2021 od 09.06.2022. godine tako što se odbija, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 424/19 od 29.11.2020. godine i ODBIJA zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka od 18.000,00 dinara, u roku od osam dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 424/19 od 29.11.2020. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjene u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I 322/12 isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 322/12 od 29.05.2012. godine, opredeljeno za period od januara 2004. godine do juna 2008. godine u mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, iznos od 93.803,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 428/2021 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 322/12 isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenjem o izvršenju i to neisplaćenu razliku u zaradi za period od januara 2004. godine do juna 2008. godine u mesečnim iznosima po rešenju o izvršenju I 322/12 od 29.05.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i 93.830,00 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse i odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Osnovnog suda u Čačaku R4-I 125/2019 od 19.04.2019. godine usvojen je prigovor tužioca kao izvršnog poverioca od 21.02.2019. godine i utvrđeno da je podnosiocu prigovora povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda I 322/12, te naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku.
Izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 322/12 pokrenut je 22.02.2012. godine predlogom tužioca kao izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika u restrukturiranju radi namirenja novčanog potraživanja, razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i troškova parničnog postupka, na osnovu izvršne isprave, pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1 1182/2003 od 17.11.2008. godine. Predlog je usvojen rešenjem o izvršenju I 322/12 od 29.05.2012. godine, nakon što je doneto rešenje o ispravci izvršne presude. Kao izvršni dužnici označeni su AD „Fabrika reznog alata“ u restrukturiranju Čačak, FRA „Alat za obradu rupe“ d.o.o u restrukturiranju Čačak, FRA „Alati i pribori“ d.o.o u restrukturiranju Čačak, FRA „Spiralne burgije“ d.o.o u restrukturiranju Čačak, FRA „Alat za spoljni navoj“ d.o.o u restrukturiranju Čačak, FRA „Alat za unutrašnji razvoj“ d.o.o u restrukturiranju Čačak, FRA „Proizvodnja mašina“ d.o.o. u restrukturiranju Čačak i FRA „Termička obrada“ d.o.o. u restrukturiranju Čačak. AD „Fabrika reznog alata“ je bio osnivač i vlasnik 100% osniačkog kapitala ostalih izvršnih dužnika, koji su solidarno odgovarali za obaveze prema tužiocu. Rešenjem od 03.05.2018. godine, koje je postalo pravnosnažno 22.05.2018. godine, prekinut je postupak izvršenja jer su izvršni dužnici prestali da postoje kao pravna lica, zbog statusne promene pripajanja u „FRA“ a.d. Čačak. U relevantnom periodu, poslodavac tuženog je poslovao kao društvo sa većinskim društvenim kapitalom. Tužilac nije ni delimično namirio svoje potraživanje.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, uz zaključak da tužilac trpi imovinsku štetu u visini neisplaćenog potraživanja u izvršnom postupku u kome mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a što je utvrđeno pravnosnažnom odlukom suda. Po oceni prvostepenog suda, postoji odgovornost tužene, jer je pretrpljena imovinska šteta uzročnoposledično vezana za povredu prava na suđenje u razumnom roku i nema podeljene odgovornosti u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilac nije doprineo nastanku štete.
Drugostepni sud je preinačio prvostepenu presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva primenom člana 31. Zakona o povredi prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima uz zaključak da naknada imovinske štete proistekla iz povrede prava na suđenje u razumnom roku nije vid satisfakcije za nenamireno potraživanje, već naknada stvarno pretrpljene materijalne štete a koja u ovom postupku nije dokazana u smislu člana 231 ZPP, kao što nije dokazano ni da je predmetna šteta u uzročnoposledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, budući da nije utvrđeno da je isključivi razlog nemogućnosti naplate pograživanja tužioca neadekvatno postupanje suda. Po oceni drugostepenog suda, u takvoj situaciji odgovornost tužene zbog dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka ne podrazumeva po automatizmu i odgovornost tužene za dug izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu, niti tu štetu može predstavljati iznos potraživanja izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u izvršnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).
Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine).
U konkretnom slučaju, tužilac nije bio u mogućnosti da naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa prema poslodavcu – „Fabrika reznih alata“ u izvršnom postupku u kom je rešenje o izvršenju na predlog tužioca doneto 29.05.2012. godine. U relevatnom periodu izvršni dužnik, poslodavac tužioca je poslovao sa većinskim udelom društvenog kapitala. S obzirom da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, to postoji objektivna odgovornost tužene za imovinsku štetu koju tužilac trpi u visini nenaplaćenih potraživanja iz izvršnog postupka (glavni dug i troškovi postupka) i troškova izvršnog postupka.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, prema opredeljenom zahtevu pripadaju troškovi revizijskog postupka i to za sastav revizije 18.000,00 dinara prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja te parnične radnje tarifi („Službeni glasnik RS“ br. 37/21 od 14.04.2021. godine), zbog čega je odlučeno kao u stavu trćem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
