Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19126/2023
21.09.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Marija Trajković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17556/19 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 21.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17556/19 od 22.03.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17556/19 od 22.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19171/17 od 10.09.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijeni su predlozi tužene za prekid i zastoj postupka. Stavom trećim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime neisplaćenih invalidnina za period od 15.12.2014. godine do 01.03.2019. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 17556/19 od 22.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19171/2017 od 10.09.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu štete u visini lične invalidnine, čija je isplata obustavljena tokom 1999. godine.

O ovom tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, na način kojim je odlučeno o zahtevima u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima u kojima je isplatilac obustavio isplatu novčanih primanja priznatih pravnosnažnim upravnim aktom. Odluke sudova u tim sporovima zasnovane su na stanovištu da je pravo na invalidninu stečeno pravo i da u odsustvu rešenja kojim se rešenje o priznavanju prava na ličnu invalidninu stavlja van snage ili zamenjuje novim, korisnik ima pravo na isplatu invalidnine u skladu sa Zakonom o osnovnim pravima boraca, invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98... 25/00 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05), važećeg u vreme za koje tužilac traži naknadu štete u ovom sporu. Takvo stanovište prihvatio je i revizijski sud u svojim odlukama (Rev 4108/2022 od 19.05.2022. godine; Rev 7308/2022 od 24.08.2022. godine i druge).

Zato, po oceni Vrhovnog suda, navodi tužene ne opravdavaju potrebu da se u ovom sporu dozvoli odlučivanje o njenoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Odlučivanje o posebnoj reviziji nije potrebno ni radi novog tumačenja prava. Nadležni organ lokalne samouprave odlučuje o pravu na invalidninu, ali se njena isplata vrši iz sredstava budžeta tužene, saglasno članu 98. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Pravni osnov ovog spora je naknada štete prouzrokovane obustavom isplate invalidnine. Prema članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza naknada štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, zbog čega tužilac ima pravo na zateznu kamatu od dana dospelosti svakog neisplaćenog mesečnog iznosa lične invalidnine. Odredba člana 201. stav 5. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“, broj 18/20), nije od značaja za odluku u ovom sporu. Sporno novčano potraživanje je šteta nastala u periodu od januara 2015. godine do februara 2019. godine, pre stupanja na snagu i početka primene navedenog zakona kojim nije predviđena njegova retroaktivna primena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. tog Zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.