.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19128/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Ognjanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 826/22 od 16.03.2023. godine, na sednici veća održanoj 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 826/22 od 16.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 634/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 650 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za 8 procentnih poena počev od 09.12.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od još 1.150 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za 8 procentnih poena počev od 09.12.2021. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 826/22 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, pa je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od još 200 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za 8 procentnih poena počev od 09.12.2021. godine do isplate, dok je preko iznosa od 850 evra do traženog iznosa od 1.800 evra, odnosno za iznos od 950 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za 8 procentnih poena, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 26.08.2021. godine, a da je vrednost predmeta spora 1.800 evra, odnosno da taj iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju delimično preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
