Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse, shodno Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 19.06.2018. godine dopunjenim 27.09.2019. godine na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 244/19 od 04.03.2019. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužioca i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/12, naloženo je stečajnom sudiji u tom predmetu da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo okončanju stečajnog postupka, kao i da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogradu koje su konkretne mere preduzete, a odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka. Iz rešenja Opštine Novi Sad – Komisije za vođenje postupaka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta od 22.04.1994. godine, rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu R 225/96 od 14.11.1996. godine i poravnanja zaključenog pred Opštinskog suda u Novom Sadu u vanparničnom predmetu R 1407/00 od 13.06.2002. godine Potraživanje pravnih prethodnika tužioca po zaključenom sudskom poravnanju pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u vanparničnom predmetu R 1407/2000 priznato je od strane „Navip“ a.d. Beograd 2002. godine. U toku stečajnog postupka je izvršeno četiri delimične deobe, tužilac kao poverilac trećeg isplatnog reda je delimično isplaćen u iznosu od 25.667,16 dinara od priznatih 366.313,41 dinara. Po izjašnjenju stečajnog upravnika, „Navip“ a.d. Beograd u stečaju privatizovan je po Zakonu o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik“ RS 32/97 i 10/01) rešenjem broj 124-1/200-23 od 02.01.2001. godine Ministarstva za privredu i privatizaciju.

Rešenjem Agencije za privredne registre od 09.06.2005. godine društveno preduzeće „Narodno vinarstvo i podrumarstvo Beograd“ je prevedeno u Registar privrednih subjekata pod punim poslovnim imenom „Navip“ akcionarsko društvo za proizvodnju i promet pića i kao osnivač registrovan je akcijski kapital, udeo 100%. Rešenjem od 18.05.2012. godine registrovana je promena podataka, otvaranje postupka stečaja, a na dan otvaranja stečajnog postupka 15.05.2012. godine kapital je bio akcijski, većinski privatna svojina.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 4, 10, 11,12, 22, 31 i 33. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i članom 2. Zakona o stečaju nalazeći da postoji uzročno – posledična veza između nedelotvornog rada organa tužene i nastale štete tužiocu, jer je potraživanje tužioca nastalo u vreme dok je stečajni dužnik većinski bio u društvenoj svojini, uz dodatnu argumenataciju drugostepenog suda da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njegove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova da je tužena u konkretnom slučaju objektivno odgovorna za imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i da postoji uzročno – posledična veza između rada organa tužene i nastale štete tužiocu, s obzirom da je potraživanje tužioca iz radnog odnosa nastalo u vreme dok je stečajni dužnik većinski bio u društvenoj svojini, jer je postupak privatizacije okončan 09.06.2005. godine, za sada se ne može prihvatiti.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.), odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3.). Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njegove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju (zaključak usvojen na sednci Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine).

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da potraživanje tužioca nije iz radnog odnosa, a činjenicu da je stečajni dužnik „Navip“ AD Beograd u vreme nastanka potraživanja bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu, nižestepeni sudovi nisu razjasnili na siguran i pouzdan način, imajući u vidu da se radi o preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji, rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju od 02.01.2001. godine. U tom pravcu potrebno je oceniti u celini potvrdu APR od 19.11.2020. godine, naročito o promenama izvršenim u periodu nastanka predmetne obaveze.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i na nesumnjiv način utvrditi strukturu kapitala, tj. vlasničku strukturu preduzeća „Navip“ a.d. Beograd u stečaju, odnosno kada je nastalo predmetno potraživanje i da li je tada dužnik imao većinski društveni ili državni kapital. Pošto utvrdi pravnu prirodu potraživanja tužioca, imaće u vidu da ukoliko je reč o tzv. „komercijalnom potraživanju“ nužno je dokazivanje uzročno- posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanje da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda i da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama ovog suda, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković