.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19151/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Adam Neven, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ... i tužene-protivtužilje VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vojkan Simić advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženog – protivtužioca GG iz ..., čiji je punomoćnik Radmila Krstić, advokat iz ..., radi deobe bračne tekovine, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 5/22 od 08.09.2022. godine i o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3797/21 od 03.11.2021. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, žalba tužilje-protivtužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 5/22 od 08.09.2022. godine.
USVAJA SE revizija tužilje-protivtužene i UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3797/21 od 03.11.2021. godine u delu stava drugog izreke (kojom je potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke) i presuda Višeg suda u Beogradu P 888/11 od 16.03.2021. godine u stavu trećem izreke i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 888/11 od 16.03.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužilje od 23.10.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje- protivtužene kojim je tražila da se utvrdi da je vanknjižni nosilac prava susvojine ½ na idealnom delu nepokretnosti koja se nalazi u Beogradu u ulici ... broj .., sagrađena na kat. parceli .., a koji objekat je izgrađen bez odobrenja za gradnju i nalazi se u postupku legalizacije – opisan u listu nepokretnosti broj .. KO Savski venac kao ostale zgrade za koje nije utvrđen vlasnik, odnosno držalac, a za koji objekat je podnet zahtev za legalizaciju 28.03.2011. godine Sekretarijatu za legalizaciju Grada Beograda od strane tužilje i što je tuženi BB dužan da prizna i trpi, te da će tužilji ova presuda služiti kao isprava da se u javnim evidencijama o nepokretnosti KO Savski venac uknjiži kao suvlasnik kada se za to steknu zakonski uslovi. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je vanknjižni nosilac prava svojine ½ na idealnom delu nepokretnosti koja se nalazi u Beogradu u Zemunu, u ulici ... broj .., sagrađena na kat. parceli .. upisana u ZKUL br. .. KO Zemun, a koji objekat je izgrađen bez odobrenja za gradnju i nalazi se u postupku legalizacije kao novosagrađeni poslovno-stambeni prostor za koji nije utvrđen vlasnik, odnosno držalac, a za koji objekat je podnet zahtev za legalizaciju 03.03.2010. godine Sekretarijatu za legalizaciju Grada Beograda od strane tužilje, što je tuženi BB dužan da prizna i trpi, te da će tužilji ova presuda služiti kao isprava da se u javnim evidencijama KO Zemun uknjiži kao suvlasnik kada se za to steknu zakonski uslovi. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja vanknjižni nosilac prava susvojine ½ na idealnom delu nepokretnosti koja se nalazi u ... ul. ... broj .., opisane u listu nepokretnosti broj .. KO ... kao vikend kuća površine 150m² objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju na kat. parceli .. površine 489m² KO Vrčin i kat. parcele .. površine 508m² KO Vrčin, što je tuženi BB dužan da prizna i trpi. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik 30% udela u Privrednom društvu – Preduzeću za proizvodnju spoljno-trgovinski promet unutrašnju trgovinu projektovanje i inžinjering „... International“ d.o.o. Beograd sa sedištem u ulici ... broj .., što je tuženi BB dužan da prizna i trpi, te da će tužilji ova presuda služiti kao isprava za sprovođenje promena u Agenciji za privredne registre RS. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je vanknjižni nosilac prava susvojine ½ na etažnom stanu površine 90m² koji se nalazi na petom spratu kuće u ulici ... u Beogradu – Zemun Polju broj .., sagrađenom na kat. parceli .. KO Zemun Polje što je tuženi BB dužan da prizna i trpi, te da će tužilji ova presuda služiti kao isprava da se u javnim evidencijama KO Zemun polje uknjiži kao suvlasnik kada se za to steknu zakonski uslovi. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB kojim je traženo da se obaveže tužilja- protivtužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz svih delova porodične kuće broj .. u ulici ... u Beogradu spratnosti Po+Pr+1+Pk, izgrađene sa građevinskom dozvolom privremenog karaktera ukupne površine 542m² i senika sa pratećim sadržajem izgrađenog od drvene građe ukupne površine 83,37m², koji se nalaze na kat. parceli broj .. KO Savski venac, upisana u list nepokretnosti broj .. KO Savski venac i da porodičnu kuću sa senikom slobodnu od svih lica i njenih stvari preda BB i VV u posed na slobodno raspolaganje i korišćenje. Stavom osmim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev protivtužilje VV i obavezana je tužilja-protivtužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz svih delova porodične kuće broj .. u ulici ... u Beogradu spratnosti Po+Pr+1+Pk, izgrađene sa građevinskom dozvolom privremenog karaktera ukupne površine 542m² i senika sa pratećim sadržajem izgrađenog od drvene građe ukupne površine 83,37m² koji se nalaze na kat. parceli broj .. KO Savski venac upisana u list nepokretnosti broj .. KO Savski venac i da porodičnu kuću sa senikom slobodnu od svih lica i stvari preda BB i VV u posed na slobodno raspolaganje i korišćenje. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tuženog-protivtužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom desetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3797/21 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tužilje-protivtužene izjavljena protiv rešenja sadržanog u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem, petom i šestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba umešača na strani tuženog-protivtužioca i potvrđeno rešenje sadržano u stavu devetom izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, osmom i desetom izreke i predmet u navedenom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu stava drugog izreke kojim je potvrđen stav treći izreke prvostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju sa predlogom da se ista razmotri kao izuzetno dozvoljena u smislu člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/2009) pogrešno se pozivajući na član 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20).
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 5/22 od 08.09.2022. godine nije predloženo Vrhovnom sudu odlučivanje o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3797/21 od 03.11.2021. godine.
Protiv navedenog rešenja tužilja-protivtužena je izjavila žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga.
Odlučujući o dozvoljenosti žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), budući da je tužba u ovom sporu podneta 15.12.2006. godine, a protivtužba 02.06.2015. godine, o kojoj se raspravlja primenom pravila procesnog prava koje opredeljuje vreme podnošenja tužbe, pa je primenom odredbe člana 411. u vezi člana 373. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud našao da žalba nije dozvoljena.
Naime, žalba kao redovni pravni lek, može da se izjavi protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (član 394. ZPP) i protiv rešenja drugostepenog suda (član 412. ZPP) stranke mogu da izjave reviziju u smislu člana 394. i 412. st. 1. i 5. ZPP.
Odredbom člana 411. ranijeg ZPP nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredba člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenje apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije.
Iz iznetog proizilazi da žalba protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom po članu 394. tog Zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
Kako Apelacioni sud u Beogradu nije predložio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, to uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 395. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni.
Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3797/21 od 03.11.2021. godine u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi sa članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 15.12.2006. godine. Podneskom od 15.06.2011. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva o kome je odlučeno prvostepenom presudom i označena je vrednost spora 11.000.000,00 dinara (109.278,54 evra). Protivtužba je podneta 02.06.2015. godine radi iseljenja, a preinačena je podneskom od 23.10.2015. godine i označena je vrednost spora 24.000.000,01 dinara (199.862,42 evra).
Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).
Pravnosnažna drugostepena presuda koja se revizijom pobija doneta je 03.11.2021. godine odnosno posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku, pa kako visina pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra revizija je dozvoljena.
Ispitujući pravilnost revizijom pobijane presude prema članu 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženi su zajednicu života zasnovali 1998. godine kada se tužilja sa svojom ćerkom preselila kod tuženog u njegovu kuću u ulici ... broj .. u Beogradu. U vreme otpočinjanja njihove zajednice života oboje su bili u braku i to tužilja sve do razvoda braka 2004. godine, a tuženi do razvoda njegovog braka 2000. godine. Nakon toga, tužilja i tuženi su zaključili brak 26.09.2005. godine koji je faktički prestao 2006. godine, a razvodom braka 2012. godine. Tužilja je bila zaposlena u firmi „Jugoremedija“ od 2004. godine do 01.09.2005. godine, a potom u periodu od 01.09.2005. do 15.12.2006. godine u firmi „... International“ d.o.o. čiji je vlasnik i osnivač tuženi a zatim u periodu od 16.12.2006. godine i nadalje u preduzeću „Ortopedija ...“. Pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 2395/04 od 30.11.2004. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca- protivtuženog u toj parnici GG, ovde umešača na strani tuženog-protivtužioca i utvrđeno da je ugovor o prenosu prava vlasništva objekta u Zemunu, ... broj .., površine 1776,11m², zaključen neposrednom pogodbom dana 28.02.2002. godine između ovde tuženog BB i Preduzeća „Kolor“ u stečaju ništav ugovor i da ne proizvodi pravno dejstvo. Istom presudom odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev ovde tuženog BB kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor Ov 4897/2002 od 22.04.2002. godine koji je za predmet imao kupoprodaju poslovnih objekata u Zemunu ... broj .. i to upravne zgrade površine 209,66m², mehaničke radionice površine 407,40m², magacina površine 206,71m², tapetarskog magacina površine 532,24m², farbare sušare autolimara površine 332,50m² i tapetarske radionice površine 87,62m² zaključen između umešača i preduzeća „Kolor“ u stečaju i da se utvrdi njegovo pravo svojine na navedenim objektima. Pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 4859/05 od 01.06.2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca preduzeća „Kolor“ u stečaju i GG ovde umešača pa su obavezani ovde tuženi BB i preduzeće „Nobel kompani“ d.o.o. da se sa svim licima i stvarima isele iz svih objekata koji se nalazi na kat.parceli .. KO Zemun ZKUL .., broj posedovnog lisa .., ukupne površine 1776,11m².
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je vanknjižni nosilac prava svojine na ½ idealnog dela nepokretnosti koja se nalazi u Beogradu u Zemunu, u ulici ... broj .., sagrađena na kat. parceli .. upisana u ZKUL br. .. KO Zemun, a koji objekat je izgrađen bez odobrenja za gradnju i nalazi se u postupku legalizacije kao novosagrađeni poslovno-stambeni prostor za koji nije utvrđen vlasnik, odnosno držalac, a za koji objekat je podnet zahtev za legalizaciju 03.03.2010. godine Sekretarijatu za legalizaciju Grada Beograda od strane tužilje, s obzirom na to da navedena imovina ne može biti predmet sudske deobe supružnika jer nije zajednička imovina tužilje i tuženog, već umešača na strani tuženog. Tvrdnja koju je tužilja iznela tokom parnice da su tokom trajanja zajednice života tužilja i tuženi izgradili poslovne prostorije na istoj lokaciji tužilja nije dokazala iako je na njoj bio teret dokazivanja prema odredbi člana 223. ZPP, pri tom imajući u vidu da je tuženi zajedno sa privrednim društvom „Nobel kompani“ d.o.o. obavezan pravnosnažnom presudom, a po zahtevu ovde umešača, da se sa svim licima i stvarima iseli iz svih objekata koji se nalaze na kat. parceli .. KO Zemun.
Drugostepeni sud je izneo dodatnu argumentaciju da je ovaj postupak sproveden primenom Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/2004 sa kasnijim izmenama i dopunama) i da je bez značaja nalaz veštaka od 16.04.2008. godine koji je tužilja tokom postupka dostavila, a kojim je precizno opredeljeno da je ukupna površina objekata 3724,50m², te da je površina starih objekata ukupno 1776,11m², a da je površina novih objekata 1948,30m². Kako Zakon o parničnom postupku koji je u konkretnom slučaju u primeni propisuje da veštačenje određuje sud, ne ostavljajući mogućnost strankama da se sporne činjenične tvrdnje iznete tokom postupka dokazuju veštačenjima koje sud u postupku nije odredio, a tužilja svoj zahtev u pogledu imovine koja se nalazi u ul. ... broj .. nije opredeljen na način da zahtevom ne obuhvati imovinu umešača, te imajući u vidu da se traži utvrđenje suvlasničkog dela na svim objektima koji se nalaze na katastarskoj parceli .. u ulici ... broj .. (a ne samo na nekim), to je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan.
Takav zaključak i pravno stanovište nižestepenih sudova ne može se prihvatiti. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tužilje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno i pogrešno utvrđeno.
Tužilja podnetom tužbom i u podnesku od 10.11.2020. godine zahteva između ostalog, da se utvrdi da je po osnovu uloženih sredstava, zajednice života, vanbračne i bračne zajedice, vanknjižni nosilac prava susvojine na ½ idealnog dela nepokretnosti koja se nalazi u Zemunu, u ulici ... broj .. i to na novosagrađenom objektu u površini od 1864 m2 na kat. parceli .. KO Zemun, koji je izgrađen bez odobrenja za gradnju i nalazi se u postupku legalizacije kao novosagrađeni poslovno- stambeni prostor za koji nije utvrđen vlasnik, odnosno držalac.
Na taj način tužilja je odredila sadržinu i obim pravne zaštite svog subjektivnog prava koju traži istaknutim tužbenim zahtevom. S tim u vezi, meritornim odlučivanjem o tom delu tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su izrazili stanovište da je tužbeni zahtev u dovoljnoj meri individualizovan i da je definisan predmet zahteva.
U prilog svojih tvrdnji i osnovanosti tužbenog zahteva tužilja je u tužbi i u toku parnice iznela činjenice, priložila spisima predmeta pisane dokaze između ostalih i nalaz veštaka od 16.04.2008. godine (u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I 3539/06 kojim je opredeljena ukupna površina objekata na predmetnoj parceli, kao i površina starih i novosagrađenih objekata), istovremeno ukazujući da objekat koji se nalazi na istoj parceli u površini od 1.776,11 m2 nije predmet tužbenog zahteva jer isti predstavlja imovinu umešača u skladu sa pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 2395/04 od 30.11.2004. godine. Sledom iznetog, ne može se prihvatiti stanovište nižestepenih sudova da sporna imovina ne može biti predmet sudske deobe bračne tekovine supružnika jer ne predstavlja njihovu zajedničku imovinu (tužilje i tuženog) već imovinu umešača na strani tuženog. Te da je zahtevom traženo utvrđenje suvlasničkog dela na svim objektima koji se nalazi na katastarskoj parceli .. u ulici ... broj .. u Zemunu, čime je obuhvaćena i imovina umešača.
Na taj način izostalo je utvrđenje svih bitnih činjenica od kojih zavisi odluka o zahtevu za utvrđenje susvojine na predmetnoj nepokretnsti, iako je navođenjem činjenica i predlaganjem dokaza kojima će se te činjenice utvrđivati, tužilja iznela činjenični osnov na osnovu koga je sud u obavezi da ceni osnovanost tog zahteva sa aspekta pravilne primene materijalnog prava. Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, to je pobijana odluka ukinuta.
Imajući u vidu iznete primedbe, prvostepeni sud će u ponovnom postupku radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi sve činjenice koje su bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari i ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje i za svoju odluku dati pravilne materijalno-pravne razloge.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
