U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa prebivalištem u ..., čiji je punomoćnik Radisav Novković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5190/21 od 10.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5190/21 od 10.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21975/16 od 07.12.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu naknadi štetu na ime izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad u iznosu od 15.600.000,00 dinara na ime rente od donošenja presude pa ubuduće, svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec u iznosu od 48.800,00 dinara mesečno, da zaostale rate isplati odjednom u iznosu od 1.440.000,00 dinara zbog nemogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja, da mu plati doprinose po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja za vreme gubljenja zarade, kao i troškove parničnog postupka, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5190/21 od 10.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21975/16 od 07.12.2020. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u MUP-u Republike Srbije od 01.07.1992. godine, raspoređen na radno mesto milicionar „...“ u I Odeljenju voda za podršku u specijalnoj jedinici MUP-a Republike Srbije. Dana 02.07.1993. godine tužiocu je prestao radni odnos sa 25.06.1993. godine zbog odbijanja rada na radnom mestu na koje je raspoređen. Tužilac je 1992. godine dobio prekomandu da ide u Prizren, to nije mogao da prihvati jer je bio strahovito uznemiren, uspaničen, kod njega je preovladao strah. Iako je 21.10.1993. godine komandant Specijalne jedinice u kojoj je radio dao preporuku MUP-u Republike Crne Gore – Centru bezbednosti ... da tužioca prime u radni odnos, tužilac se nije obraćao MUP-u Crne Gore radi zaposlenja jer je bio bolestan i nije mogao da nastavi da radi i od tada se neprekidno leči. Dana 03.06.2011. godine pregledan je u Domu zdravlja ... gde mu je postavljena dijagnoza depresija (F 32). U izveštaju je navedeno da je tužilac lečen 20 godina unazad usled anksiozno depresivne simptomatologije. Tužilac je hospitalno psihijatrijski lečen u Kliničkom centru Crne Gore od 12.02.2014. do 21.02.2014. godine, usled pogoršanja simptoma bolesti u smislu povlačenja, straha da izađe iz kuće i pogleda drugih ljudi. Dana 24.02.2014. godine, lekar specijalista u Domu zdravlja ... dijagnostifikovao je tužiocu paranoidnu psihozu – F 22, koja bolest je hronična. Tužiocu je utvrđen invaliditet u procentu od 80%, i stekao je status lica sa invaliditetom. Anksiozno depresivni sindrom kod tužioca definitivno je ustanovljen 2011. godine i utvrđeno je da neće biti poboljšanja, koje konačno stanje je nastupilo 2011. godine i konstatovano u Domu zdravlja ... Anksiozno depresivni sindrom je prerastao u psihotično stanje što je konstatovano u Medicinskom centru Podgorica.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete uz zaključak sudova da je potraživanje tužioca zastarelo.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Stavom 2. istog člana propisano je da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kada je šteta nastala. Protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom slučaju prestaje, nezavisno od toga da li je i kada oštećeni saznao da su posledice oboljenja trajne i da se njegovo zdravstveno stanje daljim lečenjem neće poboljšati.

U konkretnom slučaju kod tužioca je 03.112011. godine dijagnostifikovana depresija (F 34) kao konačno stanje i utvrđeno je da neće biti poboljšanja bolesti. Tužilac je već 2011. godine saznao da ima psihičku bolest (depresiju) koja je potom bila uvod u nastanak paranoidne psihoze kod tužioca, koja bolest je konačan oblik dobila 21.04.2014. godine. Za svoje psihičko oboljenje tužilac je saznao 2011. godine, kao i da neće doći do poboljšanja bolesti, a tužbu je podneo 2016. godine, po proteku roka od 3 godine od dana saznanja za štetu, pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je došlo do zastarelosti potraživanja tužioca na ime izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad.

Neosnovani su revizijski navodi kojim revident pobija drugostepenu presudu u delu pogrešne ocene prigovora zastarelosti i to da iako je tužilac saznao za štetu 03.11.2011. godine, za učinioca odnosno odgovorno lice saznao je tek 21.02.2014. godine u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, kada mu je uzrok štete saopšten u otpusnoj listi. Međutim, prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je radni odnos prestao 1993. godine, jer je odbio raspoređivanje zbog bolesti i nije mogao da nastavi da radi ni u MUP-u Crne Gore- Centar bezbednosti ... i od kada se trajno leči, iz čega se izvodi kao pravilan zaključak da je tužilac mogao znati da je uzrok njegovih zdravstvenih problema koji su dobili konačni oblik 03.11.02011. godine nastao usled rada kod tuženog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić