Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 165/17 od 10.07.2017. godine razveden je brak parničnih stranaka i mal. dete VV poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, otac obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju i uređen način održavanja ličnih odnosa deteta i oca. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 157/19 od 08.07.2019. godine, određen je novi model održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem jer se majka sa detetom preselila iz ... u ..., gde je zasnovala vanbračnu zajednicu. Tužilac se u periodu od 19.11.2019. godine do 15.06.2021. godine, u više navrata obraćao organu starateljstva sa navodima da tužena pokazuje nemaran odnos prema detetu. Stranke su zbog dugotrajne i nestabilne roditeljske saradnje upućeni u savetovalište za brak i porodicu. Tužena je 11.06.2021. godine mal. dete istukla varjačom po nogama, nakon što je primetila da joj je nestao novac iz tašne i mal. VV joj saopštio da je dobio dvojku iz matematike, i o detetovom, a ne i o svom ponašanju je izvestila. Tužiočeva majka je primetila da dete ima vidljive povrede i podlive po butinama, o čemu je obavestila tužioca koji ga je odveo kod lekara koji je o uočenim povredama izvestio MUP i prema tuženoj koja je tada bila u 9. mesecu trudnoće izrečene su hitne mere zabrane prilaska detetu do 14.07.2021. godine. U krivičnom postupku zbog nasilja u porodici tuženoj je izrečena mera zabrane prilaska detetu na udaljenosti od 100 metara koja je ukinuta je 02.12.2021. godine. U ovom postupku je pravnosnažnim rešenjem od 09.08.2021. godine određena privremena mera kojom je mal. dete povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava do okončanja postupka. Tužena se porodila 15.07.2021. godine, a nakon ukidanja mere zabrane prilaska detetu uspostavljena je bolja komunikacija između stranaka i redovno viđanje deteta. Protiv tužene je u toku krivični postupak. Tužilac je zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio ćerku staru 18 meseci i sa porodicom živi u kući svoga oca u posebnom domaćinstvu. On i njegova supruga su zaposleni. Tužena sa suprugom i dvoje dece živi u njegovoj kući, suprug je penzioner, a tužena vlasnik preduzeća u kome ostvaruje zaradu od 120.000,00 dinara mesečno, a mesečne potrebe mal. VV su 30.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad Stara Pazova od 02.08.2021. godine, potrebno je određivanje privremene mere radi poveravanja mal.deteta ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava do okončanja krivičnog postupka radi zaštite od nasilja, a zbog dugogodišnje nestabilne roditeljske saradnje potrebno je veštačenje roditeljskih kapaciteta. Prema nalazu i mišljenju istog organa starateljstva od 21.03.2022. godine, potrebno je donošenje nove privremene mere kojom bi se regulisao kontakt majke i deteta po modelu predloženom u izveštaju komisije veštaka, a da je roditelje potrebno uputiti na savetodavni rad pri nadležnom organu starateljstva, a radi adekvatnije komunikacije roditelja i radi uočenih rizika u roditeljskim kapacitetima oca – neprepoznavanje u punom obimu uloge i značaja majke za razvoj deteta. Prema nalazu i mišljenju Komisije sudskih veštaka, tužena ne boluje od trajne ili privremene duševne bolesti, niti duševnog poremećaja, ne pokazuje znake umne zaostalosti, niti psihoorganskog sindroma, motivisana je za samostalno vršenje roditeljskog prava i prema detetu pokazuje brigu, empatičnost i zainteresovanost za njegove potrebe. Uspeva da sagleda udeo sopstvene odgovornosti u nastaloj situaciji, izražava kajanje u odnosu na istu, te uviđa pozitivne aspekte na relaciji otac – dete, kao i važnost kontinuiranog prisustva drugog roditelja u razvoju deteta. Tužilac je motivisan za vršenje samostalnog roditeljskog prava, međutim, odgovornost za sve probleme tokom trajanja bračne zajednice, ali i kasnije, pripisuje tuženoj i ne sagledava u punom obimu značaj majke za razvoj njihovog zajedničkog deteta, ne prepoznaje pozitivne aspekte na relaciji majka – dete, što može biti rizik za potpuno razumevanje pozicije deteta u sferi njegovih emocionalnih doživljavanja u odnosu na drugog roditelja. U interakciji oca i deteta primetno je odsustvo autoriteta, zamena uloga, mal. dete brine o osećanjima oca i da li će on biti povređen u aktuelnom postupku. Oba roditelja poseduju roditeljske kapacitete i motivisani su za starateljstvo. Mal. VV je negovano dete, spontan, ima dobar i očuvan emocionalni odnos sa oba roditelja, a njegov psihofizički razvoj odgovara kalendarskom uzrastu. Opisuje da voli što viđa majku, da voli brata i sestru, da mu je lepo kod majke, da se majka popravila, da ne viče, u odnosu na majku ne ispoljava strah. Mišljenja je da majka ne bi ponovo primenila nasilne oblike ponašanja, izvinila mu se povodom prethodnih dešavanja. U razgovoru u vezi njegove želje s kim bi voleo da živi je konfuzan, izjašnjava se da želi da živi i sa ocem, ali da ne bi imao ništa protiv ni da živi kod majke. U roditeljskim kapacitetima oca prepoznaje se rizik u delu delegiranja odgovornosti na majku, nemotivisanosti za savetodavni rad i promenu, vršnjačkom odnosu prema detetu, kao i neprihvatanju uloge majke u životu deteta, a koji se odražava negativnim stavom njega i šire porodice prema tuženoj. Uočeni rizici predstavljaju rizik za pravilan rast i razvoj deteta. Navedena ponašanja su umanjena nakon ukidanja zabrane prilaska deteta majci, pa uzimajući u obzir dugogodišnju i nestabilnu saradnju roditelja i porodičnu istoriju opisana ponašanja i dalje predstavljaju rizik po dete i mogu se ponoviti u situacijama ponovnog konflikta između roditelja i deteta. Roditelji su nakon ukidanja mere zabrane prilaska uspostavili roditeljsku saradnju koja ni pre ukidanja mere nije bila zadovoljavajuća i tužena redovno koristi usluge savetovališta po preporuci komisije veštaka i organa starateljstva. Mišljenje komisije veštaka je, s obzirom na adaptiranost, dobro funkcionisanje deteta u odnosu na sredinu u kojoj živi da ga treba poveriti ocu.

Kod ovakvog stanja u spisima, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 6. stav 1. i člana 67., 68. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, ocenili da je u najboljem interesu mal. VV da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, zasnivajući svoju odluku na nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva i komisije veštaka, kao usaglašenih u bitnim tačkama, a daljom primenom člana 154., 160.- 162. Porodičnog zakona odlučili o održavanju ličnih odnosa između tužene i mal. VV, te odredili doprinos tužene izdržavanju mal. deteta.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se izjavljenom revizijom tužene osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Osim toga, u postupku pred drugostepenim sudom je učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, a u vezi člana 92. stav 4. ZPP jer tuženoj nije bilo omogućeno da prisustvuje ročištu za glavnu raspravu održanu 12.05.2022. godine na kojoj su se veštaci izjasnili na njene primedbe na mišljenje komisije veštaka, a punomoćnik je tuženoj otkazao punomoćje 11.05.2022. godine, a na ovo ročište nije pristupio.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Prema razlozima nižestepenih presuda, odluka o poveravanju maloletnog deteta ocu doneta je na osnovu izveštaja Gradskog centra za socijalni rad Stara Pazova od 02.08.2021. godine i 21.03.2022. godine i komisije veštaka Klinike „Dr Laza Lazarević“, po oceni nižestepenih sudova, usaglašenih u bitnim tačkama vezano za aktuelnu sutuaciju, sve u najboljem interesu maloletnog deteta.

Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi odluku doneli na osnovu kontradiktornog nalaza komisije veštaka o poveravanju mal.deteta, s obzirom da isti ne sadrži jasne razloge u pogledu predloga za poveravanje deteta. Naime, iz zaključka komisije veštaka proizlazi da oba roditelja poseduju roditeljske kapacitete i motivisani su za starateljstvo, da tužena uspeva da sagleda udeo sopstvene odgovornosti u nastaloj situaciji i uviđa pozitivne efekte na relaciji otac – dete, kao i važnost kontinuiranog prisustva drugog roditelja u razvoju deteta, dok tužilac između ostalog ne sagledava u punom obimu značaj majke za razvoj njihovog zajedničkog deteta i ne prepoznaje pozitivne aspekte na relaciji majka – dete, što može biti rizik za potpuno razumevanje pozicije deteta u sferi njegovih emocionalnih doživljavanja u odnosu na drugog roditelja, a da je u interakciji oca i deteta primetno odsustvo autoriteta i zamena uloga. Osim toga, mišljenje je i da uočeni rizici kod oca koji se odnose na nemotivisanost za savetodavni rad i promenu, vršnjački odnos prema detetu, kao i neprihvatanje uloge majke u životu deteta, predstavljaju rizik za pravilan rast i razvoj mal. deteta. Komisija veštaka daje mišljenje da mal.dete treba poveriti ocu s obzirom na adaptiranost i dobro funcionisanje deteta u odnosu na sredinu u kojoj živi.

Kod navedenog, a imajući u vidu da u svom nalazu nadležni organ starateljstva ne daje mišljenje o konačnom poveravanju mal.deteta ocu, a ukazuje da je potrebno donošenje privremene mere do okončanja krivičnog postupka, kao i donošenje privremene mere kojom bi se regulisao kontakt majke i deteta po modelu predloženom u izveštaju komisije veštaka, te da je roditelje potrebno uputiti na savetodavni rad pri nadležnom organu starateljstva, između ostalog radi uočenih rizika u roditeljskim kapacitetima oca – neprepoznavanje u punom obimu uloge i značaju majke za razvoj deteta, to se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da su navedeni nalazi usaglašeni u bitnim elementima vezanim za aktuelnu situaciju, zbog čega je u interesu mal.deteta da bude povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Imajući u vidu navedeno, činjenično stanje utvrđeno nižestepenim presudama za sada ne pruža dovoljno osnova za ocenu najboljeg interesa maloletnog deteta, zbog čega je odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava morala biti ukinuta.

Odluka o održavanju ličnih odnosa deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, kao i odluka o doprinosu za izdržavanje, takođe su morale biti ukinute, s obzirom da zavise od odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti ukazane ovim rešenjem i primenom člana 205. Porodičnog zakona, pravilno i potpuno utvrdi elemente najboljeg interesa maloletnog deteta, imajući u vidu njegov uzrast i potrebe, ponovo će odlučiti o tužbenom zahtevu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda glavne stvari.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić