Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog suda u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gžrr 283/20 od 08.12.2020. godine, u sednici održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gžrr 283/20 od 08.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gžrr 283/20 od 08.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu Prr 35/2020 od 14.09.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati 300 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS za evro na dan isplate, sa kamatom na dosuđeni iznos u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena počev od 14.09.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je višak zahteva preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreka presude a do traženog iznosa od 1.200 evra sa traženom kamatom na navedenu razliku, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na dan izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Gžrr 283/20 od 08.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o novčanom obeštećenju zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 28/2016, a koja povreda je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St 1980/2019 od 11.12.2019. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja nižestepeni sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako se visina novčanog obeštećenja određuje prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, s obzirom da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.05.2020. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 1.200 evra.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a kako je članom 479. stav 6. ZPP propisano da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena, to je revizija tužioca nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić