.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1924/2019
04.07.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Počuča, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Z. Milenković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6819/17 od 10.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6819/17 od 10.12.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3242/15 od 24.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 5.000 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.02.2008. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 162.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.10.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6819/17 od 10.12.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3242/15 od 24.01.2017. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 5.000 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.02.2008. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da mu na ime duga isplati iznos od 162.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.01.2011. godine do isplate, sve u roku od 15 dana po prijemu pismenog prepisa ove presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 118.100,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu prepisa odluke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu prepisa odluke. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok tuženi u reviziji ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti revizija.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u drugostepenom postupku, parnične stranke su bile dugogodišnji prijatelji. Krajem decembra 2007. godine tužilac je tuženom pozajmio iznos od 5.000 evra, sa obavezom tuženog da mu vrati ovaj iznos do 31.01.2008. godine, o čemu je sačinjena priznanica. Potom je tužilac tuženom pozajmio i iznos od 2.000 evra, o čemu nije sačinjena priznanica, koji je tuženi razmenio u dinare (162.000,00 dinara) i uplatio na račun Turističke agencije iz ... na ime svoje kćerke. Tuženi u svojstvu prodavca i tužilac u svojstvu kupca su dana 14.04.2009. godine zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen dana 24.04.2009. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov.br. ../2009, koji je za predmet imao prodaju zemljišta i porodične stambene zgrade u ... na kat.parceli .. (.. novi broj) KO ..., za kupoprodajnu cenu od 15.000,00 evra. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 785/13 od 24.06.2014. godine, odbijen je tužbeni zahtev ovde tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo navedeni ugovor o kupoprodaji, što bi ovde tužilac bio dužan da prizna i da trpi. Predmetne nepokretnosti je tužilac prodao trećem licu za iznos od 10.500 evra.
Polazeći od ovako utvrđeno činjeničnog stanja, a naročito imajući u vidu da je pravnosnažnom sudskom odlukom odbijen zahtev ovde tuženog za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji iz svih razloga, uključujući i njegov navod da mu ovde tužilac nije isplatio kupoprodajnu cenu i da se radilo o fiktivnom ugovoru, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca, u smislu odredbe člana 557. u vezi člana 562. Zakona o obligacionim odnosima i člana 277. istog zakona.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi tokom postupka nije dokazao tvrdnju da je pozajmice vratio tužiocu kroz zaključenje navedenog ugovora o kupoprodaji u smislu člana 309. Zakona o obligacionim odnosima, te je pravilnom primenom materijalnog prava usvojio tužbeni zahtev tužioca.
Navodima tuženog iznetim u reviziji se u suštini osporava ocena dokaza i primena pravila o teretu dokazivanja od strane drugostepenog suda, koji navodi su neosnovani. Po oceni ovog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 8. ZPP presudu doneo po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio koje će činjenice da uzme kao dokazane, te pravilno primenio i pravilo o teretu dokazivanja, u smislu odredaba članova 228.-231. ZPP.
Pravilna je odluka drugostepenog suda i o troškovima parničnog postupka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke presude.
Odluka iz stava drugog izreke presude doneta je u smislu odredbe člana 165. u vezi člana 154. ZPP, budući da se odgovor na reviziju ne može smatrati nužnim i neophodnom radnjom za postupak odlučivanja o reviziji, zbog čega tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
