U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Branislav Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz .., koju zastupa Jovan Mićić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 529/16 od 23.06.2016. godine, u sednici održanoj 29.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 529/16 od 23.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 663/15 od 29.02.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene plaća po 18.000,00 dinara svakog 1. do 10. u mesecu na račun tužene, počev od 21.04.2015. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi ili dok ova odluka ne bude izmenjena. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev za razliku od dosuđenih 18.000,00 dinara do traženih 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke utvrđeno je da se ovom presudom menja presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1103/08 od 26.10.2009. godine u stavu prvom izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 15.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 529/16 od 23.06.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavu I i III izreke. Stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv odluke sadržane u stavu II izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1103/08 od 26.10.2009. godine izmenjena je presuda istog suda P 3696/97 od 06.04.1998. godine u stavu drugom izreke, pa je tuženi (tužilac u ovoj parnici) obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje mal. BB (sada punoletne tužene u ovoj parnici) plaća po 25.000,00 dinara mesečno počev od 06.03.2008. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi. Zbog nepoznatog boravišta tužioca, u tom postupku zastupao ga je privremeni zastupnik advokat Vladimir Žarković iz .... Kako obveznik izdržavanja od 1997. godine sa svojom maloletnom ćerkom nije imao kontakte, a 2001. godine se odselio u ... gde je zasnovao brak sa VV, u kome je 2003. i 2006. godine dobio ćerke GG i DD, on nije imao saznanja o postojanju pravnosnažne sudske presude kojom je njegova obaveza ustanovljena u navedenoj visini, zbog čega je nije ni izvršavao. Za postojanje ove odluke saznao je tek 25.01.2015. godine, kada je prilikom dolaska u Srbiju (po nalogu Drugog OJT u predmetu Kt 226/13 koji se vodio po optužnici za krivično delo neplaćanja alimentacije) priveden od strane policije. Da bi izbegao krivično gonjenje, tužilac je dospelu obavezu namirio podizanjem kredita koji sada otplaćuje u iznosu od po 200 evra mesečno, a u cilju smanjenja svoje obaveze pokrenuo je ovu parnicu smatrajući da zbog njegovih izmenjenih porodičnih prilika i povećanja obaveza ne bi trebala da bude viša od 12.000,00 dinara mesečno. Ukazao je da su obe njegove ćerke školskog uzrasta, da pohađaju muzičku školu koja se plaća 50 evra mesečno, da troškovi obroka i osiguranja iznose 162,19 evra, da se za izlet mlađe ćerke plaća 5 do 10 evra mesečno, a za godišnje eskurzije starije oko 130 evra, da udžbenici koštaju za mlađu kći 120 evra, a za stariju 140 evra i da starija devojčica zbog problema sa vidom koristi korektivnu dioptriju koja se menja bar jednom godišnje. Imajući u vidu troškove stanovanja koji leti iznose od 60 do 80 evra, a zimi 240 evra mesečno, izdatke za fiksni telefon, internet i kablovsku televiziju u visini od 31 evra prema potvrdi ... i ukupnih izdataka za stan prema zvaničnim obračunima u iznosu od 176 evra, smatrao je da je iznos izdržavanja tužene dosuđen u njegovom odsustvu previsok u odnosu na njegovu zaradu od 923 do 1015 evra mesečno, zaradu njegove supruge koja se kreće od 1141 do 1314 evra mesečno, koji prihodi su opterećeni ratom za stambeni kredit u iznosu od 230 evra mesečno. Dalje je utvrđeno da je u vreme donošenja prethodne presude tužena bila maloletna i da je pohađala osnovnu školu, da je 2014/2015 školsku godinu upisala fakultet kao budžetski i finansirani student, a da sada sama plaća školarinu, da sa majkom koja je službenik državne uprave i ostvaruje platu od 55.000,00 dinara mesečno živi u kući dede i babe koji ima površinu 145m2, da je prethodne godine udžbenike platila oko 20.000,00 dinara, opremu za laboratoriju 5.000,00 do 6.000,00 dinara na godišnjem nivou i da zbog prisustva predavanju i vežbama koje ponekad traju i do 20 časova za obrok van kuće troši 300,00-400,00 dinara dnevno. Za ogrev u okviru porodičnog domaćinstva troši se između 100.000,00 i 125.000,00 dinara godišnje, deda i baba finansijski pomažu tuženu i njenu ćerku, ali su oni radi popravke krova uzeli kredit zbog čega im po odbitku mesečne rate primanja iznose 15.800,00 i 11.000,00 dinara, godišnja registracija putničkog automobila majke tužene košta oko 15.000,00 dinara, a za hranu četvoročlanog porodičnog domaćinstva izdvaja se od 30.000,00 do 50.000,00 dinara mesečno i za lekove dede koji je srčani i plućni bolesnik oko 100 evra mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 164. Porodičnog zakona utvrdili da je istaknuti tužbeni zahtev za smanjenje visine alimentacije delimično osnovan, te su tužiočevu postojeću obavezu sa 25.000,00 dinara umanjili na 18.000,00 dinara mesečno. Ovakvo stanovište sudovi su zauzeli zaključivši da u pogledu visine prihoda i izdataka tužioca nema nekih promena i da su se potrebe tužene povećale, ali kako prilikom donošenja presude P. 1103/08 od 26.10.2009. godine, donete u odsustvu tužioca, čija adresa prebivališta tuženoj i njenoj majci nije bila poznata, mogućnosti tužioca i potrebe članova njegove porodice, odnosno njegove dve maloletne ćerke uopšte nisu cenjene, sudovi su shodno članu 160. stav 1, 2. i 3. Porodičnog zakona obavezu plaćanja doprinosa za izdržavanje tužene smanjili, smatrajući da saglasno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona dosuđena suma od 18.000,00 dinara odgovara standardu tužioca, kao roditelja koji ima obavezu izdržavanja prema još dva deteta. Visinu izdržavanja u fiksnom mesečnom iznosu sudovi su odredili primenom odredbe člana 162. stav 1. u vezi sa stavom 2. Porodičnog zakona.

Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su smanjili visinu alimentacije dosuđenu presudom Trećeg opštinskog suda P 1103/08 od 26.10.2009. godine, iako utvrđuju da kod tužioca nije došlo do promene finansijskog statusa i porodičnih obaveza, a da su se potrebe tužene povećale. Međutim, po shvatanju ovog suda, sudovi su pravilno zaključili da izmenjene porodične i finansijske prilike pri donošenju prethodne presude o visini alimentacije uopšte nisu cenjene, jer tužilac u postupku nije učestvovao zbog toga što je u odsustvu međusobnih kontakata njegova adresa bila nepoznata tuženoj i njenoj majci. Kod takvog stanja stvari, tužbeni zahtev je bio u celosti usvojen u iznosu od 25.000,00 dinara, za koji sudovi u ovom postupku pravilno zaključuju da je previsok, imajući u vidu da je i pri prethodnom presuđenju dana 26.10.2009. godine tužilac bio otac dve devojčice rođene 2003. i 2006. godine i da nije ima samo zakonsku obavezu izdržavanja prema tuženoj. Visina alimentacije dosuđena nižestepenim presudam pravilno je odmerena i detaljno obrazložena, a okolnost da dosuđena suma od 18.000,00 dinara predstavlja zakonski minimum alimentacije ne utiče na njenu pravilnost, jer obavezu izdržavanja bar u istovetnom zakonskom minimumu tužilac ima i prema svojim maloletnim ćerkama, što sve zajedno čini 45% iznosa njegove zarade, odnosno skoro zakonski minimum od 50% prihoda.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić