U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Alanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 516/18 od 07.12.2018. godine, u sednici veća od 19.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 516/18 od 07.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6449/17 od 26.09.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog boravka u pritvoru isplati 2.592.000,00 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.09.2017. godine do isplate, kao neosnovan. Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 516/18 od 07.12.2018. godine preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6449/17 od 26.09.2017. godine, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog boravka u pritvoru isplati 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.09.2017. godine do isplate, dok je u preostalom delu, a za iznos od 1.392.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom tužiočeva žalba odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 241.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem Višeg suda u Beogradu od 07.03.2012. godine određen pritvor koji mu se računa od 05.03.2012. godine u 12 časova kada je lišen slobode zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa stavom 4. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 1, 3. i 4. ZKP odnosno zbog postojanja opasnosti od bekstva jer je pre lišenja slobode neprijavljeno boravio na adresi u ulici ... u ..., a nije u stalnom radnom odnosu, nije oženjen, nema decu, pa u tom smislu iz profesionalnih i porodičnih razloga nije čvrsto vezan za određeno mesto boravišta, te zbog postojanja izvesnih okolnosti koje po oceni sudije za prethodni postupak ukazuju na to da je tužilac sa ostalim okrivljenima iskazao izrazitu upornost u vršenju krivičnog dela i da imao plan da se kontinuirano na određeno vreme bavi vršenjem krivičnih dela koje činjenice predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi tužilac ukoliko bi se našao na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo kao i imajući u vidu visinu zaprećene kazne za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga od najmanje 10 godina, te imajući u vidu i činjenicu da način izvršenja i težina posledica predmetnog krivičnog dela dovodi do uznemiravanja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Tužiocu je kasnije pritvor produžavan u više navrata, s tim što su se razlozi za pritvor sužavali da bi na kraju pritvor bio produžen samo iz razloga postojanja opasnosti koja ukazuju na bekstvo. Rešenjem Višeg suda u Beogradu od 24.01.2013. godine tužiocu je ukinut pritvor i on je pušten na slobodu, a određena mu je mera zabrane napuštanja boravišta u ulici ... u ..., te je određeno da se svakog 01. do 15. u mesecu ima javljati nadležnoj Policijskoj stanici u Sremskim Karlovcima što je on redovno i činio. Rešenjem Višeg suda u Beogradu od 11.05.2015. godine obustavljen je krivični postupak protiv tužioca usled odustanka javnog tužioca od optužbe. Tužilac je rođen ... . godine, u vreme pritvaranja imao je 25 godina, nije bio osuđivan i protiv njega nije bio vođen drugi krivični postupak, a bio je profesionalni sportista - ... . U pritvoru je proveo 325 dana, tokom kog perioda je trpeo neprijatnosti pa i fizičke napade drugih pritvorenika, a i nakon izlaska iz pritvora je imao neprijatnosti, s tim što od tužene nije primio nikakav iznos na ime obeštećenja zbog neosnovanog lišenja slobode, a pre podnošenja tužbe sa takvim zahtevom se obratio tuženoj.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužiočev tužbeni zahtev kao neosnovan, našavši da je tužilac sam svojim nedopuštenim postupcima (neprijavljivanje promene mesta boravka) prouzrokovao lišenje slobode, te mu otuda pravo na naknadu štete ne pripada. Međutim, drugostepeni sud nalazi da ne postoji osnov za isključenje prava tužioca na naknadu nematerijalne štete u konkretnom slučaju, pa je drugostepeni sud, ceneći sve okolnosti slučaja odredio tužiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu kako je navedeno, a za veće traženje zahtev je kao neosnovan odbijen.

Pravilno drugostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog pritvora.

Zakonik o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/2011... 35/2019) razrađujući ustavno načelo iz člana 35. stav 1. po kome ko bez osnova ili nezakonito bude lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete i druga prava utvrđena zakon, u članu 584. definiše ko se smatra neosnovano lišenim slobode. Tako, pored ostalog je navedeno i da se kao neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. S obzirom da je u konkretnom slučaju tužilac bio lišen slobode i određeno vreme proveo u pritvoru, a da je kasnije došlo do obustave krivičnog postupka usled odustanka javnog tužioca od optužbe proizilazi da se tužilac u konkretnom slučaju nesumnjivo može smatrati kao lice neosnovano lišeno slobode. Odredbom člana 584. stav 2. pomenutog ZKP je propisano da naknada štete ne pripada licu koje svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Kako je ranije navedeno tužiocu je u konkretnom slučaju pritvor, pored ostalog određen i zbog činjenice da je zatečen u Novom Sadu u mestu gde nije imao prijavljeno mesto boravka, a da je on zvanično prijavljen u ..., te je na osnovu te okolnosti krivični sud zaključio da postoji opasnost od njegovog bekstva. Parnični sud ne može da ulazi u ocenu razloga kojima se rukovodio krivični sud prilikom određivanja pritvora čak i u situaciji kada se naknadno zbog oslobađajuće odluke ili obustave postupka, kao što je ovde slučaj ispostavilo da je ceo postupak prema okrivljenom bio nepotreban. Ono šta može da konstatuje parnični sud, a što u ovom slučaju je prisutno to je činjenica da je pritvor trajao nesrazmerno dugo, 325 dana i da je na kraju i sam krivični sud zaključio da se prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, a za šta služi pritvor, moglo obezbediti i na drugi način – tako što je tužiocu određena mera zabrane napuštanja boravišta i da se u određenim rokovima javlja u policijskoj stanici. Te okolnosti dokazuju da i ako se prihvati stav krivičnog suda da su postojali uslovi za određivanje pritvora u momentu kada je tužilac lišen slobode, oni su kasnije dugotrajnim pritvorom izgubili osnov i prouzrokovali nepravilan rad organa tužene, a što je sve osnov za naknadu štete. Prema tome, iako se ovaj sud u pogledu primene člana 584. stav 2. ZKP na konkretan slučaj u potpunosti ne slaže sa drugostepenim sudom, koji zastupa stav da se pitanje nedozvoljenog ponašanja nekog lica kojim je izazvan pritvor utvrđuje u parničnom postupku po pravilu o teretu dokazivanja, ostaje pravilan zaključak tog suda da postoji odgovornost tužene odnosno osnov za naknadu nematerijalne štete tužiocu. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, dužinu trajanja pritvora, uslove koji su vladali u pritvoru, ličnost tužioca, a što je sve pravilno ocenio drugostepeni sud, i po mišljenju ovog suda iznos koji je tužiocu dosuđen je u svemu u skladu sa odredbom člana 200. stav 2. ZOO, pa revizija neosnovano pobija visinu dosuđene štete.

Kako se ni ostalim razlozima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić