U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2423/21 od 02.09.2021. godine, u sednici veća od 15.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2423/21 od 02.09.2021. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu, P 574/19 od 07.07.2020. godine, ispravljena rešenjima od 18.09.2020. i 09.04.2021. godine, u prvom i četvrtom stavu izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičnom Hanu, P 574/19 od 07.07.2020. godine, koja je ispravljena rešenjima od 18.09.2020. godine i 09.04.2021. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2020. godine do isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime naknade nematerijalne štete u iznosu od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2020. godine do isplate; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev na ime naknade materijalne štete u iznosu od 389.170,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2020. godine do isplate; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 24.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2423/21 od 02.09.2021. godine preinačena je prvostepena presuda u prvom i četvrtom stavu izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev na ime naknade nematerijalne štete u iznosu od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2020. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, PU Vranje, PS Vladičin Han je 25.12.2017. godine protiv tužioca podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ RS. Tužiocu je u predistražnom postupku određeno zadržavanje u trajanju od 48 časova koje je trajalo od 25.12.2017. godine od 7.20 časova do 26.12.2017. godine do 22.45 časova. Tužilac je bio zadržan 39,25 sati. Rešenjem sudije za prethodni postupak Kppd 46/17 od 27.12.2017. godine odbijen je predlog OJT za određivanje pritvora. Vanpretresno veće je rešenjem Kv 118/17 od 28.12.2017. godine odbilo žalbu OJT protiv rešenja sudije za prethodni postupak. Rešenjem Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, KtKo 565/18 od 18.05.2018. godine odbačena je krivična prijava od 25.12.2017. godine podneta protiv AA, BB, VV i GG zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika jer prijavljeno krivično delo nije delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Tužilac je diplomirani ekonomista i u vreme pokretanja predistražnog postupka obavljao je poslove stečajnog upravnika nad ADM „DD“ iz Surdulice. Tužilac je pre podnošenja tužbe podneo Ministarstvu pravde zahtev za naknadu štete. Ministarstvo pravde je obavestilo tužioca da podneti zahtev neće razmatrati.

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti usvojen je u iznosu od 10.000,00 dinara primenom člana 200. ZOO jer je tužilac neosnovano lišen slobode, a nakon isteka zadržavanja nije mu određen pritvor.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen jer je tužiocu zakonito određeno zadržavanje na osnovu članova 210. i 294. ZKP samo onoliko koliko je bilo neophodno za sprovođenje potrebnih radnji. Određivanje zadržavanja nije suprotno članu 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pošto je postojala sumnja da je tužilac izvršio krivično delo.

Osnovano se revizijom ukazuje da je pobijanom presudom materijalno pravo pogrešno primenjeno. Članom 584. stavom 1. tačkom 1) ZKP propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka. Prema članu 2. stavu 1. tački 14) ZKP termin postupak u zakonskom tekstu obuhvata i predistražni i krivični postupak. Predistražni postupak je u konkretnoj situaciji pokrenut zadržavanjem tužioca u skladu sa članom 5. ZKP. Jezičkim tumačenjem postupak u smislu člana 584. stava 1. tačke 1) ZKP je pokrenut zadržavanjem, pa tužilac ne bi imao pravo na naknadu štete. Posledica takvog tumačenja odredbe iz člana 584. stava 1. tačke 1) ZKP je da osumnjičeni nikad ne bi imao pravo na naknadu štete za zadržavanje, čak ni kada krivični postupak nije pokrenut, jer je svakim zadržavanjem predistražni postupak već pokrenut. Sa druge strane zadržavanje osumnjičenog jeste lišenje slobode prema članu 2. stavu 1. tački 23) ZKP, a za neosnovano lišenje slobode zakonskim odredbama je garantovana zaštita u vidu naknade štete. Navedenim tumačenjem odredbe iz člana 584. stava 1. tačke 1) ZKP dolazi se do zaključka da zadržavanje osumnjičenog kao vid lišenja slobode nikad ne može biti neosnovano. Cilj ustanovljavanja instituta naknade štete za neosnovano lišenje slobode jeste da se zaštiti pravo na slobodu koje je i članom 27. Ustava Republike Srbije garantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Stoga se pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode iz člana 584. stava 1. tačke 1) ZKP ne može tumačiti tako da lice koje je lišeno slobode zadržavanjem do 48 sati nikad ne može ostvariti pravo na naknadu štete. Nije sporno da je zadržavanje određeno zakonito, ali kako krivični postupak protiv tužioca nije pokrenut, mora se smatrati da je zadržavanje određeno neosnovano. U prilog navedenom tumačenju stoji i činjenica da se zadržavanje do 48 sati iz člana 294. u vezi člana 291. stava 1. ZKP određuje ako postoji razlog za određivanje pritvora, a da je rešenjem sudije za prethodni postupak Kppd 46/17 od 27.12.2017. godine odbijen predlog OJT za određivanje pritvora. Shodno navedenom, pobijana presuda je preinačena tako što je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog neonsovanog lišenja slobode usvojen u iznosu od 10.000,00 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu 18.000,00 dinara koji obuhvata nagradu punomoćniku za sastav revizije. Tužiocu nije dosuđena naknada sudskih taksi u revizijskom postupku jer zahtev za naknadu tih troškova nije opredeljen u skladu sa članom 163. stavom 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić