.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1932/2021
29.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Damljanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 594/2020 od 19.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 594/2020 od 19.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 455/2020 od 17.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 78.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate i odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu troškova od još 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 594/2020 od 19.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede slobode i prava ličnosti zbog neosnovanog zadržavanja u pritvoru iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara i odbijen kao neosnovan zahtev tužene za isplatu od još 12.000,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U konkretnoj pravnoj stvari tužba je podneta 25.07.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 200.000,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 17.07.2020. godine. Drugostepena presuda je doneta 19.02.2021. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena presuda preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u konkretnoj pravnoj stvari revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim sporovima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
