Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 23/21 od 08.04.2021. godine, obavezana je tada nezaposlena tužena da na ime svog dela za izdržavanje sinova GG i maloletnih AA i BB plaća mesečno po 5.000,00 dinara, ukupno 15.000,00 dinara svakog 20. u mesecu za tekući mesec. Tužilac GG (rođen 2002) redovni je student prve godine ... fakulteta u ... i vlasnik putničkog vozila, tužilac AA (rođen 2004) učenik je Srednje škole u ..., stanuje u internatu, pohađa i fudbalsku akademiju, a tužilac BB (rođen 2008) je učenik sedmog razreda osnovne škole u ... . Tužioci su suvlasnici sa po 1/6 kuće u ..., u kojoj žive sa ocem, dok je njihova majka suvlasnik preostale polovine. Procenjeno je da su za podmirenje mesečnih potreba tužilaca (za ishranu, stanovanje, higijenu, školske i vanškolske aktivnosti, dokolicu i slično) neophodni mesečni iznosi od 188.600,00 dinara za GG, 195.000,00 dinara za AA i 100.000,00 dinara za BB.

Tužena (rođena 1974) od 2021. godine boravi u ... u zakupljenom stanu za koji plaća po 500 evra mesečno na ime zakupnine i komunalnih izdataka, s tim što njen sustanar učestvuje u plaćanju sa 30%. Radi zadnjih šest meseci na određeno vreme u fabrici za ... (ugovor o radu zaključuje na svaka tri meseca) sa neto zaradom od 1.400 evra mesečno. Osim za zakupninu i komunalije, ima i mesečne izdatke od 250 evra za podmirenje ličnih potreba. Nema u vlasništvu pokretnih stvari veće vrednosti. Sa sinovima ima redovnu svakodnevnu komunikaciju putem interneta. Otac tužilaca (rođen 1960) živi sa tužiocima u kući u ..., izdržavajući domaćinstvo od prihoda po osnovu invalidske penzije koju je ostvario u ... u iznosu od oko 8.000 švajcarskih franaka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, primenom odredaba člana 160. u vezi s članom 164. Porodičnog zakona, zaključio da su se izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka i prvostepenom presudom povećao doprinos tužene izdržavanju sinova na iznose od 30.000,00 dinara za GG, 20.000,00 dinara za AA i 18.000,00 dinara za BB, ukupno 68.000,00 dinara mesečno, počev od podnošenja tužbe 23.11.2021. godine pa ubuduće.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu odluke o visini izdržavanja. Zaključio je da su se izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta ranija presuda, jer je tužena, pošto se u međuvremenu zaposlila i ima redovna mesečna primanja, u stanju da doprinosi izdržavanju tužilaca većim iznosom, ali ne u obimu dosuđenom prvostepenom presudom, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu povećani doprinos tužene izdržavanju svakog od sinova smanjio.

Po oceni Vrhovnog suda, a suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je odluku o visini doprinosa tužene izdržavanju sinova doneo pravilnom primenom materijalnog prava. Dosuđeni iznosi, uz doprinos oca novcem i staranjem, dovoljni su za podmirenje potreba dece tužene i zakonskog zastupnika tužilaca, i to na nivou višem od uobičajenog, s obzirom na životni standard koji zbog svojih primanja može da im obezbedi njihov otac, takođe dužnik izdržavanja. Drugostepeni sud je vodio računa o tome da iznosi kojima će tužena doprinositi izdržavanju sinova ne ugroze egzistenciju tužene, jer ih je odmerio tako da oni, uz rashode za stan u kome tužena boravi u inostranstvu (a što joj omogućava da radi i ostvaruje platu), ostavljaju tužilji onoliko sredstava koliko je neophodno za podmirenje njenih najosnovnijih životnih potreba.

Nisu osnovani navodi revizije tužilaca kojima se ukazuje da su dosuđeni novčani iznosi prenisko odmereni i da ne odgovaraju ukupnim potrebama dece, ni mogućnostima tužene kao dužnika izdržavanja. Potrebe dece utvrđuju se, između ostalog, u skladu s mogućnostima roditelja, jer deca uživaju najmanje onaj nivo životnog standarda kakav uživaju i njihovi roditelji, shodno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona. Iznosi za podmirenje potreba tužilaca GG i AA, suprotno revizijskim navodima, veći su zbog školovanja u inostranstvu i odražavaju, kao uostalom i kod maloletnog BB, želje, očekivanja i standard njihovog oca koji prema sopstvenom iskazu ostvaruje mesečnu penziju od oko 8.000 CHF. Tužena jeste zdrava, radno sposobna i zaposlena i ostvaruje redovnu mesečnu zaradu ali, suprotno revizijskim navodima, ta zarada joj omogućava da tužiocima obezbedi samo iznose na koje je obavezana pobijanom odlukom, kako bi sopstvene potrebe podmirila na minimumu egzistencije. Zbog toga je pravilan zaključak drugostepenog suda da procenjeni ukupan iznos od 570.000,00 dinara za podmirenje potreba sva tri tužioca nije od presudnog značaja za visinu doprinosa tužene njihovom izdržavanju, čak ni kada se ima u vidu da se ona u međuvremenu zaposlila. Tužena, s obzirom na njene životne okolnosti i imovinsku situaciju, nije u stanju da izdvoji veće sume od dosuđenih drugostepenom presudom bez opasnosti po sopstvenu egizistenciju, pa će preostali iznos radi podmirenja potreba tužilaca obezbeđivati otac, čiji su prihodi nesrazmerno veći od prihoda tužene. Na iznose doprinosa u dosuđenoj visini ne utiču ni navodi revizije da tužena poseduje ½ kuće u ..., pošto je ta kuća na raspolaganju tužiocima i njihovom ocu, koji je pritom besplatno koriste za stanovanje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić