U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Koštan Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Petković, advokat iz ..., radi poništaja testamenta, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 360/22 od 17.08.2022. godine, u sednici održanoj dana 18.01.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 360/22 od 17.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu P 230/19 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi testament pokojne VV sa stanom u ..., rođene ...1928. godine, sačinjen 18.08.2015. godine, broj isprave S 2079/2015 notara Dr Till Schemmann u Minhenu, koji je proglašen pred Osnovnom sudom u Vršcu 13.09.2016. godine u predmetu O 532/16, što je tužena dužna priznati i trpeti da se zaostavština ostavilje pok. VV raspravi po zakonu, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvri da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo testament pok. VV sa stanom u ..., rođene ...1928. godine, sačinjen 18.08.2015. godine, broj isprave S 2079/2015 notara Dr Till Schemmann u Minhenu, koji je proglašen pred Osnovnom sudom u Vršcu 13.09.2016. godine u predmetu O 532/16, što je tužena dužna priznati i trpeti da se zaostavština ostavilje pok. VV raspravi po zakonu, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.097.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 360/22 od 17.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao nosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP ukazivanje da su nepravilno primenjene odredbe ovog zakona.

Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su ćerke sada pok. VV, bivše iz ..., rođene ...1928. godine, a preminule ...2015. godine u Minhenu. VV je više od 40 godina boravila u Nemačkoj, gde je radila kao kućepaziteljka, dok je poslednjih desetak godina života, nakon što je 2006. godine prestala da radi, provela sa suprugom sada pok GG, kod svoje ćerke, ovde tužene u Minhenu koja se o njoj brinula. Dana 18.08.2015. godine, sada pok. VV je sačinila testament u vidu javnobeležničkog zapisa pred javnim beležnikom Dr Till Schemman u Minhenu, zavedeno u Opštinskom sudu u Minhenu, u prisustvu sudskog tumača za srpski jezik, kojim je za jedinog i isključivog naslednika celokupne svoje imovine imenovala svoju ćerku, ovde tuženu. Prilikom sačinjavanja zaveštanja od strane javnog beležnika utvrđen je identitet zaveštaoca, konstatovana zaveštajna sposobnost, navedeni su motivi i razlozi za izraženu poslednju volju zaveštaoca, zaveštanje je pročitano, prevedeno, verifikovano od strane zaveštaoca, te potpisano od strane zaveštaoca, prevodioca i javnog beležnika i snabdeveno službenim žigom javnog beležnika. Zaveštanje (testament) je u originalu čuvano u sudskom depozitu Opštinskog suda u Minhenu u zatvorenoj koverti, a Osnovnom sudu u Vršcu dostavljen je prevod snabdeven apostilom izdatom od strane Opštinskog suda u Minhenu. Pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu O 532/16 predmetni testament je proglašen, ali je osporen zbog forme i sadržine od strane tužilje. Prema nalazu i mišljenju Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ sada pok. VV je u momentu sačinjavanja testamenta 18.08.2015. godine bila testatorski sposobna, odnosno prema nalazu i mišljenju Instituta za mentalno zdravlje Beograd sada pok. VV je bila sposobna za rasuđivanje i odlučivanje, bila je svesna pravne radnje koju preduzima i posledica preduzete pravne radnje, te potpuno sposobna da sačini osporavani testament 18.08.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužilje kako za poništaj zaveštanja, tako i za utvrđenje ništavosti dajući razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 78. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Odredbom člana 111a Zakona o nasleđivanju, propisano je da javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Prema odredbi člana 155. ovog zakona zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, prema članu 156. ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišene poslovne sposobnosti, a prema članu 157. ništavo je falsifikovano zaveštanje. Prema odredbi člana 164. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Odredbom člana 84. Zakona o javnom beležništvu propisano je šta javnobeležnički zapis sadrži.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da je za nasleđivanje merodavno pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti, a stavom 2. da je za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno pravo države čiji je državljanstvo zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Odredbom člana 31. stav 1. ovog zakona propisano je da je testament punovažan u pogledu oblika ako je punovažan po jednom od sledećih prava: 1) po pravu mesta gde je testament sastavljen; 2) po pravu države čiji je državljanin bio zaveštalac u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti; 3) po pravu zaveštaočevog prebivališta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti; 4) po pravu zaveštaočevog boravišta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti; 5) po pravu Savezne Republike Jugoslavije; 6) za nepokretnost po pravu mesta gde se nepokretnost nalazi.

Pravno dejstvo može da proizvodi punovažno zaveštanje, a to znači da je zaveštanje proizvod slobodno izražene volje, da ga je sačinilo zaveštajno sposobno lice u nekom od oblika koji su propisani zakonom, čija je sadržina saglasna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Nedostatak nekog od elemenata čini zaveštanje nevažećim. U konkretnom slučaju ne postoji ni jedan od razloga predviđenih citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju za poništaj ili utvrđenje ništavosti spornog zaveštanja. Pre svega, predmetno zaveštanje po svom obliku i suštini predstavlja naredbu poslednje volje zaveštaoca, koja je data u zakonom propisanoj formi od strane zaveštaoca sada pok VV koja je u trenutku sačinjavanja zaveštanja bila sposobna za rasuđivanje i odlučivanje, svesna pravne radnje koju preduzima i posledica preduzete pravne radnje, te potpuno sposobna da sačini osporavano zaveštanje od 18.08.2015. godine, pa se pokazuju kao neosnovani navodi revizije kojima se kroz osporavanje nalaza i mišljenja veštaka osporava zaveštajna sposobnost sada pok. VV.

Predmetno zaveštanje je sačinjeno u skladu sa članom 111a Zakona o nasleđivanju i člana 84. Zakona o javnom beležništvu, odnosno člana 30. i 31. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, pa ni sa ovih razloga nisu ispunjeni uslovi za poništaj predmetnog zaveštanja kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Navodi revizije da predmetno zaveštanje sačinjeno pred javnim beležnikom u formi javnobeležničkog zapisa ne sadrži podatke predviđene odredbom člana 84. Zakona o javnom beležništvu, nisu osnovani sa sa razloga što je od strane javnog beležnika utvrđen identitet zaveštaoca, konstatovana zaveštajna sposobnost, navedeni motivi i razlozi za poslednju volju zaveštaoca, zaveštanje pročitano, prevedeno, verifikovano od strane zaveštaoca, potpisano i od strane zaveštaoca i prevodioca i javnog beležnika, te je snabdeveno službenim žigom javnog beležnika. Stoga se u ovom delu neosnovano ukazuje revizijom na pogrešnu primenu materijalnog prava u odnosu na odredbu člana 84. Zakona o javnom beležništvu.

Članom 1. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovor i drugi sporazumi“ broj 10/62) propisano je da se Konvencija primenjuje na javne isprave koje su sačinjene na teritoriji jedne države ugovornice, a treba da se upotrebe na teritoriji druge države ugovornice (stav 1.). Stranim javnim ispravama, u smislu ove Konvencije, smatraju se između ostalog i isprave koje je izdao ili overio javni beležnik (stav 2 tačka c).

Članom 2. navedene Konvencije propisano je da je svaka država ugovornica oslobođena od legalizacije one isprave na koje se primenjuje ova konvencija i koje treba da se upotrebe na njenoj teritoriji. Legalizacija u smislu ove konvencije predstavlja formalnost kojom diplomatski ili konzularni agenti one zemlje na čijoj teritoriji isprava treba da se upotrebi, potvrđuju verodostojnost potpisa, svojstvo kojim je potpisnik te isprave postupio i, u slučaju potrebe, istovetnost pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena.

Članom 3. Konvencije predviđeno je da je jedina formalnost koja može da se zahteva za potvrdu verodostojnosti potpisa, svojstva u kojem je potpisnik isprave postupio i, u slučajevima potrebe istovetnosti pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena, jeste stavljanje potvrde naveden u članu 4. i izdate od strane nadležnog organa one dražve od koje isprava potiče. Članom 4. stav 1. propisano je da se potvrda predviđena u članu 3, stav prvi, stavlja na samu ispravu ili na njen dodatak; ona mora biti saobražena obrascu priloženom ovoj konvenciji. Potpisnik Konvencije je Savezna Republika Nemačka, a navedena Konvencija je ratifikovana Uredbom o ratifikaciji Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava („Sl. List FNRJ-Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br 10/62).

Navodi revizije da zaveštanje nema dokaznu snagu jer nije dostavljen prevod overen apostilom izdatim od strane Opštinskog suda u Minhenu, niti je original čuvan u sudskom depozitu Opštinskog suda u Minhenu, nisu osnovani sa razloga što je, testament u originalu čuvan u sudskom depozitu Opštinskog suda u Minhenu u zatvorenoj koverti, a dostavljen je prevod snabdeven apostilom izdatim od strane Opštinskog suda u Minhenu.

Sa izloženog, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić