.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1936/2020
20.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, sa sedištem u Kragujevcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2580/18 od 15.08.2019. godine, na sednici održanoj 20.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2580/18 od 15.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2580/18 od 15.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 11097/16 od 10.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, za period od 11.05.2013. godine do 31.08.2013. godine, iznos od 7.927,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2017. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime zakonske zatezne kamate od dana dospeća, pa do 15.09.2017.godine, isplati iznos od 4.641,58 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti u bruto iznosu, za period od 11.05.2013. godine do 31.08.2013. godine, iznos od 2.034,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2017. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime zakonske zatezne kamate od dana dospeća, pa do 15.09.2017. godine, isplati iznos od 1.219,20 dinara. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2580/18 od 15.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda prvostepenog suda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužilje, drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, koje ne odstupa od pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 17.06.2016. godine. Vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 15.823,34 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
