.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1940/2022
17.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 2/21 od 09.11.2021. godine, na sednici veća održanoj dana 17.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 2/21 od 09.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 2/21 od 09.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr1 108/2021 od 20.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati imovinsku štetu u iznosu od 42.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i iznos od 312,88 dinara, na ime zakonske zatezne kamate dospele u periodu od 01.02.2005. godine do 12.03.2009. godine, kao i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 2/21 od 09.11.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbačena, a žalba tužilje odbijena i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Prr1 108/2020 od 15.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete u iznosu od 42.460,00 dinara, kao razlike između iznosa potraživanja koje je tužilji utvrđeno i iznosa potraživanja određenog za isplatu rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 181/10 od 13.09.2018. godine, kojim je odobrena glavna deoba stečajne maste stečajnog dužnika „Evropa osiguranje“ AD u stečaju Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 366/2019 od 11.03.2019. godine utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu St 181/2010.
Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju, stečajni dužnik „Evropa osiguranje“ AD u stečaju Beograd nije privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, pa Republika Srbija nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu opredeljenu tužbenim zahtevom. Obaveza Republike Srbije da tužiocu naknadi zahtevanu materijalnu štetu ne može se zasnivati ni na članu 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se odredbe navedenog člana odnose na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja duga od strane stečajnog dužnika. Nižestepenim presudama je odlučeno u skladu sa navedenim zakonskim odredbama i zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u iznosu od 42.772,88 dinara, pa vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra na dan podnošenja tužbe 16.07.2020. godine. Iz tih razloga se ne radi o sporu male vrednosti u kome revizija, prema citiranim zakonskim odredbama, nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
