Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka tuženog, koji je ranijom pravnosnažnom presudom obavezan da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 20.000,00 dinara mesečno, a na teret majke tužilje opredeljen je doprinos od 8.000,00 dinara za izdržavanje zajedničke ćerke. U vreme ranijeg presuđenja, tužilja je bila učenica srednje škole i njene ukupne potrebe su bile opredeljene na iznos od 28.000,00 dinara. Tuženi je doprinosio izdržavanju još dvoje maloletne dece, u tom periodu je kupio stambeno-poslovni prostor u ... za iznos od 109.500 evra od prihoda zarađenih u inostranstvu, a imao je prihode od 705 evra na ime zakupnine za poslovni prostor. Majka tužilje je bila povremeno zaposlena i zajedno sa tužiljom je živela u kući svog supruga. U vreme podnošenja tužbe u ovom predmetu, okolnosti na strani tužilje su se promenile, jer je samofinansirajući student, pa su njene potrebe procenjene na 36.000,00 dinara mesečno, prema nalazu veštaka ekonomske struke. Tuženi je od 06.03.2018. godine povremeno poslovno odlazio u inostranstvo, a nakon toga je osnovao ... u kojoj je radio od septembra 2018. godine do decembra 2018. godine, nakon čega mu je prestao radni odnos. Tuženi poseduje stan u ... i izdaje lokal u ... za 600 evra mesečno, a majka sa kojom živi ima penziju od 13.000,00 dinara. Tuženi izdržava i maloletnu ćerku rođenu ... godine, iznosom od 15.000,00 dinara mesečno. Utvrđeno je da mesečne potrebe tuženog iznose 40.000,00 dinara, a na osnovu izveštaja … banke ... utvrđeno je da je tuženi za period od 10.12.2018. godine do 05.02.2020. godine prihodovao mesečni iznos od 79.165,00 dinara, a od septembra 2020. godine taj iznos je 91.734,00 dinara. Utvrđeno je da se okolnosti na strani tužiljine majke nisu promenile u odnosu na ranije presuđenje, da i dalje radi povremene i privremene poslove i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 24.000,00 dinara. Iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, mesečni iznos izdržavanja po članu porodice koji utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu za 2019. godinu iznosio je 25.036,94 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje za izdržavanje odbijen kao neosnovan preko dosuđenog mesečnog iznosa od 26.000,00 dinara.

Pravilan je zaključak u nižestepenim presudama da su ispunjeni uslovi za izmenu prethodne odluke o doprinosu za izdržavanje tužilje, u smislu člana 164. Porodičnog zakona, s obzirom da su se okolnosti na strani tužilje promenile utoliko što je postala samofinansirajući student i povećane su njene životne potrebe u odnosu na period kada je bila srednjoškolac. Takođe su pravilno primenjeni svi kriterijumi od kojih zavisi visina izdržavanja, koji se odnose na mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, a uzeta je u obzir i minimalna suma izdržavanja, u skladu sa članom 160. Porodičnog zakona, na osnovu čega je pravilno utvrđena visina obaveze tuženog kao dužnika izdržavanja na iznos od 26.000,00 dinara mesečno.

Neosnovano se revizojom ukazuje da u nižestepenim presudama nije primenjena odredba člana 162. stav 3. Porodičnog zakona po kojoj poverilac izdržavanja mora imati najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja pravilno su ocenjene, naročito imajući u vidu da tuženi ima obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, kao i da se okolnosti na strani majke tužilje nisu promenile u odnosu na ranije presuđenje, te da je i ona u obavezi da doprinosi tužiljinom izdržavanju. Nije od značaja revizijski navod da je sud morao po službenoj dužnosti da zatraži dokaz od fonda PIO na okolnost visine penzije majke tuženog, jer visina njene penzije nije od uticaja na utvrđivanje mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje. Nije od značaja ni revizijski navod da je bilo potrebno izvesti dokaz saslušanjem sina tuženog VV, radi utvrđivanja međusobnih ekonomskih odnosa između njega i tuženog, jer je obaveza tuženog za izdržavanje sina prestala zbog njegovog punoletstva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić