U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorka Đonović-Maluckov, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1858/22 od 29.09.2022. godine, u sednici održanoj 29.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1858/22 od 29.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog, pa se PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1858/22 od 29.09.2022. godine, u delu stava prvog izreke (kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem i četvrtom izreke) i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 12994/2020 od 07.04.2022. godine u stavovima trećem i četvrtom izreke, tako što se DELIMIČNO ODBIJA tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi stekao pravo javne svojine u površini od 79 m2 na kat.parcelr br. ..., njiva 4. klase koja je površine od 159 m2 upisana u LN ... KO Novi Sad 3 (sada upisana u LN .. KO Novi Sad 3) i da se tuženi obaveže da tužiocu isplati preko iznosa od 504.824,08 dinara do traženih 1.003.339,29 dinara (iznos od još 498.515,21 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od 07.04.2022. godine do isplate i tuženi obavezuje da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 166.874,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

U preostalom delu revizija tuženog ODBIJA SE kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12994/2020 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu. Stavovima drugim i trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi stekao pravo javne svojine na parceli br. .., njiva 4. klase, u površini od 159 m2, koja je upisana u LN br. .. KO Novi Sad 3 (sada upisana u LN br. .. KO Novi Sad 3), što je tužilac dužan da prizna i trpi da tuženi po pravnosnažnosti presude kod RGZ, SKN Novi Sad 2 na napred navedenoj nepokretnosti upiše pravo javne svojine u svoju korist. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu isplati 1.003.339,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.04.2022. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 180.343,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 1.003.339,29 dinara za period od 22.10.2021. godine do 07.04.2022. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1858/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu (stavovi prvi, drugi, treći i četvrti izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20), pa je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parcela br. .., njiva 4. klase, u površini od 1a 59m2 (159 m2), po vrsti zemljišta ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, upisana je u LN .. KO Novi Sad 3 kao državna svojina u 1/1 dela, sa pravom korišćenja BB iz ... u 1/1 dela. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O 1004/2020 od 24.02.2020. godine, utvrđeno je da naknadno pronađenu imovinu iza pok. BB, biv. iz ... čini navedena katastarska parcela i na navedenoj parceli za naslednika je oglašen tužilac. Predmetna parcela obuhvaćena je Planom generalne regulacije prostora za porodično stanovanje uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 30/14 i 75/16) i Planom detaljne regulacije Mali Beograd Veliki Rit II u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 53/16 i 30/18). Navedena parcela br. .. u površini od 159 m2 planskom dokumentacijom je ušla u sastav ulice ... u celosti, dok je u prirodi u sastav ulice ušla delom u površini od 80 m2 odnosno 50,3% ukupne njene površine je javna i saobraćajna površina – ulica ... u gradskom naselju Mali Beograd Veliki Rit II, dok preostali deo parcele nije priveden svojoj nameni. Deo parcele koji nije priveden nameni ograđen je ogradom i funkcionalno se koristi sa parcelom br. .., te na taj način izgrađena ograda predstavlja faktičku regulacionu liniju. Ulica ... opremljena je vodnom (vodovod i kanalizacija), elektroenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, a saobraćajna površina u ovoj ulici je izgrađena od asfaltnog zastora i koristi je neograničen broj lica.

Visina tržišne vrednosti predmetne parcele utvrđena je na osnovu procene Poreske uprave od 22.10.2021. godine koju je u potpunosti prihvatila veštak građevinske struke, kao i ocenom nalaza i mišljenja veštaka, a koja iznosi 6.310,31 dinara/m2. Postupak eksproprijacije za predmetnu parcelu nije vođen, nije doneta odluka o oduzimanju zemljišta niti o određivanju naknade za oduzeto zemljište, a tužiocu i njegovom pravnom prethodniku nije isplaćena naknada za faktički oduzeto zemljište.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnoj parceli i tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu za celu katastarsku parcelu bez obzira na to što je samo deo od 80 m2 priveden nameni nalazeći da se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na celoj katastarskoj parceli.

Po stanovištu Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da u celosti isplati naknadu za predmetnu parcelu.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014), koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije prostora za porodično stanovanje uz Temerinski i Sentandrejski put sa okruženjem u Novom Sadu i Plana detaljne regulacije Mali Beograd Veliki Rit II u Novom Sadu, propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i drugo).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 105/2014), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kat.parc. br. .., upisana u listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad 3, na kojima je tužilac korisnik, a Republika Srbija vlasnik, planskim aktom je predviđena za javnu površinu – ulicu i saobraćajnicu (deo od 80 m2) koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv - ul. ..., ali deo od 79 m2 nije priveden nameni, ograđen je ogradom i funkcionalno se koristi sa parcelom br. .. . Imajući u vidu činjenicu da je deo predmetne katastarske parcele faktički priveden nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima), na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilac kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka koje je usaglašeno sa procenom Poreske uprave), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da se predmetna katastarska parcele delom u površini od 80 m2 koristi kao ulica, a kako su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, to je tuženi u obavezi da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu u iznosu od 504.824,08 dinara.

Međutim, postupak oduzimanja zemljišta nije u celosti sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je predmetna parcela u preostaloj površini od 79 m2 faktički oduzeta od pravnog prethodnika tužioca i privedena nameni za koju je predviđeno planskim aktima. U takvoj situaciji, za isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i neposredno oduzeto i koristi se kao javna površina, čime je vlasnik onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj. Predmetno zemljište u površini od 79 m2 nije faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktima, jer se taj deo katastarske parele ne koristi kao ulica - javni put (član 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima – „službeni glasnik RS“ br. 101/2005.. 93/2012), već je ograđen i funkcionalno se koristi sa parcelom br. .., pa ono još uvek ne predstavlja površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da tužiocu isplati njegovu tržišnu vrednost.

Tuženi ima funkciju urbanističkog planiranja građevinskog područja i donošenja prostornih planova, ali za isplatu naknade po osnovu oduzimanja prava svojine i garantovanog prava na imovinu sama činjenica donošenja planskih akata ne može se smatrati privođenjem zemljišta nameni, jer se tek sprovođenjem zakonske procedure za oduzimanje zemljišta ili neposrednim oduzimanjem i lišavanjem vlasnika da zemljište koristi u punom obimu svojih vlasničkih ovlašćenja, stiču uslovi za isplatu tržišne naknade i obavezu tuženog da sprovede postupak parcelacije i izvrši upis svog prava svojine. Stoga, prava tužioca nisu ograničena u korišćenju zemljišta, pri činjeničnom utvrđenju da deo parcele koji nije priveden nameni, ograđen je ogradom i funkcionalno se koristi sa parcelom .., te na taj način izgrađena ograda predstavlja faktičku regulacionu liniju. Imajući u vidu navedeno, pravo tužioca na isplatu navedene naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta za deo predmetnog zemljišta površine od 79 m2 koje se u tom delu ne koristi kao javna površina jer nije ni faktički oduzeto, može nastati tek u momentu kada mu tuženi zemljište faktički oduzme i privede nameni.

Kako su delimično preinačene nižestepene presude i odbijen preostali deo tužbenog zahteva, povodom revizije tuženog, to su preinačene nižestepene presude i u pogledu odluke o troškovima u delu odluke o taksi na prvostepenu presudu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav revizije od 22.500,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavovima četvrtom i petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić