Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su se upoznali kada je tuženi radio zgradu u blizini tužiočeve kuće u Nišu. Dana 10.08.2011. godine tuženi je u svojstvu zajmoprimca sa tužiocem u svojstvu zajmodavca zaključio ugovor o zajmu po kome mu daje na zajam iznos od 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zaključenja ugovora što iznosi 3.000.000,00 dinara po srednjem kursu NBS. Tuženi se obavezao da novac vrati do 31.12.2012. godine ili da mu preda u svojinu i državinu stan na teritoriji Niša u površini od 50m². U vezi tog zajma, tuženi je dao hipoteku koja je upisana kao sredstvo obezbeđenja na stan broj ... u Nišu u ulici ... ... u površini od 62m². Ugovor je potpisan i overen pred Osnovnim sudom u Nišu 12.08.2011. godine pod Ov 2397/2011. Dana 07.03.2012. godine stranke su se saglasile da je vrednost nepokretnosti stana u ulici ... 40.000 evra. Dana 06.11.2013. godine tužilac i tuženi su zaključili ugovor o kupoprodaji stana overen pod Ov 4222/2013. Tužilac se javlja kao kupac za kupovinu stana u ulici ... broj ... stan ... u prizemlju, KO ... na kat. parceli ... , površine 60m². U vezi tog stana ranije je bila stavljena vansudska hipoteka. U ugovoru je naznačeno da je kupoprodajna cena 34.500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Članom 5. ugovora regulisano je da prodavac, nepokretnost ispražnjenu od lica i stvari preda kupcu dana 15.01.2014. godine sa izmirenim svim troškovima iz bilo kog razloga. Ukoliko prodavac ne postupi sa naznačenom obavezom ugovorena je zakupnina u iznosu od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti na teret prodavca. Tuženi nije ispoštovao obavezu da tužiocu preda stan ispražnjen od svih lica i stvari jer su druga lica bila useljena u predmetnom stanu i to VV i GG. Tužilac je pokrenuo postupak protiv njih radi iseljenja i presudom Osnovnog suda u Nišu P 632/16 od 12.10.2016. godine usvojen je zahtev tužioca i naloženo naznačenim licima da se isele iz stana sa svim stvarima i ispražnjen od lica i stvari predaju tužiocu. Naznačena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1579/17 od 13.04.2022. godine. Među strankama nije sporno da je tužilac tuženom isplatio 34.500 evra i da je tužilac u državinu stana ušao sa zakašnjenjem od 33 meseca. Pri tome, drugostepeni sud je nakon otvorene rasprave i izvedenih dokaza zaključio da je ugovorena cena bila 34.500 evra da je tužilac isplatio celokupnu cenu a da nije bilo ugovorena kupoprodajna cena od 40.000 evra kako je to tvrdio tuženi jer je to stavljeno u cilju da bi se umanjio porez.

Shodno napred iznetom, drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog na plaćanje iznosa od 4.950 evra sa zateznom kamatom nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o ugovoru koji je u sebi uključivao odredbu o ugovornoj kazni u smislu odredbe člana 273. ZOO. Ugovorna kazna je ugovorena u smislu neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženog. Kako tuženi na vreme nije predao predmetni stan u državinu tužiocu, to su nastupile okolnosti koje aktiviraju primenu odredbe člana 273. ZOO. Ugovorna kazna je opredeljena na 150 evra mesečno što za 33 meseca čini traženu sumu od strane tužioca 4.950 evra. Predaja stana je ugovorena na dan 15.01.2014. godine a tužilac je stupio u državinu predmetnog stana tek nakon 33 meseca. Iako tužilac navodi da se radi o potraživanju po osnovu zakupnine drugostepeni sud zaključuje da nije vezan pravnim osnovom po kome tužilac zahteva novčanu naknadu shodno članu 192. stav 4. ZPP jer tužilac potražuje ugovornu kaznu zbog neblagovremene predaje stana.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, prema članu 270. stav 1. ZOO poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna). Prema stavu 2. istog člana propisano je da ako šta drugo ne proizlazi iz ugovora smatra se da je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem. Prema stavu 5. istog člana, poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Prema članu 5. Ugovora zaključenog između stranaka, drugostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju radi o ugovornoj kazni zbog neblagovremenog ispunjenja obaveze (u konkretnom slučaju od strane tuženog). Preračunom vremena kada je tuženi kasnio sa ispunjenjem svoje obaveze, sud je usvojio tužbeni zahev i obavezao ga na traženi iznos od strane tužioca za period kašnjenja od 33 meseca (za svaki mesec po 150 evra) nalazeći da se ovde radi o primeni instituta ugovorne kazne.

Međutim, drugostepeni sud nije utvrdio činjenice koje su od bitnog značaja pre svega za kvalifikaciju pravnog osnova potraživanja tužioca u ovom slučaju. Naime, drugostepeni sud konstatuje da je tužilac svoje potraživanje temeljio na izgubljenoj zakupnini ali da sud nije vezan pravnim osnovom po kome tužilac zahteva novčanu kaznu shodno članu 192. stav 4. ZPP. Drugostepeni sud nije cenio činjenicu da li je tužilac nakon stupanja u državinu spornog stana (oktobra 2016. godine kada se može smatrati da je primio ispunjenje obaveze) saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu. Činjenice u tom smislu nisu pravilno utvrđene da bi se moglo razmatrati da li su u konkretnom slučaju radi o primeni instituta ugovorne kazne ili se radi o naknadi štete zbog kašnjenja u ispunjenju ugovorne obaveze od strane tuženog. Ako bi se radilo o institutu naknade štete, ista se mora dokazati i utvrditi njena visina. Te činjenice u toku postupka nisu utvrđene, što je ishodovalo donošenje nepravilne odluke.

Drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti, pravilno utvrditi činjenično stanje pre svega vezano za utvrđivanje pravnog osnova tužbenog zahteva postavljenog od strane tužioca i nakon pravilne ocene svih izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković