.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19457/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Todić Marković, advokat iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Borovčanin, advokat iz ... i „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2920/23 od 03.04.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2920/23 od 03.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2920/23 od 03.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 234/19 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe po podnesku od 12.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obavežu da joj solidarno nadoknade nematerijalnu štetu od 500.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove, 150.000,00 dinara za povredu ugleda, časti i prava ličnosti i 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2023. godine do isplate i materijalnu štetu na ime sastava obrazloženog podneska Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici u predmetu Kt 778/09 od 10.04.2012. godine od 16.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.04.2012. godine do isplate, za sastav dopisa „NLB Komercijalnoj banci“ a.d. Beograd od 10.04.2012. godine 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.04.2012. godine do isplate, za razgledanje i kopiranje spisa u predmetu Osnovnog suda u Loznici K 595/12 iznos 7.667,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2013. godine do isplate, za sastav obrazloženog podneska u predmetu Osnovnog suda u Loznici K 24/10 od 25.06.2012. godine 16.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2012. godine do isplate, za sastav prigovora protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Loznici Iv 1158/12 od 03.05.2012. godine 22.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.06.2013. godine do isplate, za sastav dopisa Udruženju banaka Srbije – Kreditnom birou od 31.10.2013. godine 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2013. godine do isplate, za kopiranje spisa predmeta Osnovnog suda u Loznici K 595/12 od 20.03.2013. godine 355,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2013. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da prvotuženom nadoknadi parnične troškove od 34.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko dosuđenog do traženog iznosa od 433.000,00 dinara zahtev za naknadu troškova je odbijen. Stavom četvrtim izreke, tužilja je obavezana da drugotuženoj nadoknadi parnične troškove od 110.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko dosuđenog do traženog iznosa od 543.375,00 dinara, zahtev je odbijen. Stavom petim izreke, tužilja je obavezana da trećetuženoj nadoknadi parnične troškove od 120.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko dosuđenog do traženog iznosa od 225.000,00 dinara, zahtev je odbijen. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilje da se tuženi obavežu da joj solidarno nadoknade troškove parničnog postupka od 441.319,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2920/23 od 03.04.2024. godine, žalbe tužilje i trećetužene su odbijene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 234/19 od 17.05.2023. godine u pobijanom delu odluke o glavnoj stvari, usvajajućem delu odluke o troškovima postupka u odnosu na prvotuženog BB i drugotuženu VV i u usvajajućem i odbijajućem delu odluke o troškovima postupka u odnosu na trećetuženu „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd, kao i delu kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog parničnog postupka. Odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na glavni zahtev i parnične troškove, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
O pitanju primene materijalnog prava vezanog za pravilegovani rok zastarelosti potraživanja regulisan članom 377. Zakona o obligacionim odnosima, u situaciji kada je štetnik za štetnu radnju oglašen krivično odgovornim pravnosnažnom presudom, praksa Vrhovnog suda je ujednačena. Ovo pitanje ne zahteva novo tumačenje prava. Pobijana presuda u skladu je sa navedenom praksom, kod utvrđenja da tužilji u sprovedenom krivičnom postupku protiv prvotuženog nije priznato svojstvo oštećenog lica, da je po zakonu za krivično delo za koje je prvotuženi osuđen propisana kazna zatvora do pet godina, pa je u skladu sa odredbama članova 377. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i 104. stav 6. Krivičnog zakonika, izveden pravilan zaključak da se ima primeniti apsolutni rok zastarelosti od 10 godina. Ovaj rok istekao je pre podnošenja tužbe 11.03.2019. godine, pošto je šteta nastala 28.11.2006. godine.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete je podneta 11.03.2019. godine, pobijana vrednost predmeta spora je 922.522,00 dinara i ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
