Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Čolović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete zbog povrede prava na pravično suđenje, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 696/19 od 26.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 696/19 od 26.11.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 696/19 od 26.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 132/17 od 01.08.2019. godine, odbijen je, kao neosnovan, zahtev punomoćnika tužioca kojim je tražen opoziv rešenja o naplati sudske takse.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gžrr 696/19 od 26.11.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba punomoćnika tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 132/17 od 01.08.2019. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – US, 74/2013 – US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu ZPP), propisano je da revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. tog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem odbijen je zahtev punomoćnika tužioca da sud opozove rešenje o naplati sudske takse. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluke nižestepenih sudova su u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o naplati sudske takse u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 15.09.2014. godine, prema kom stavu se ne plaća taksa na zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odluku i žalbu, ako se samo zahteva određivanje razumnog roka za završavanje predmeta. Međutim, u situaciji kakva je konkretna, kada se tim zahtevom traži i primerena naknada u novcu, taksa se plaća u skladu sa Tarifnim brojevima 4. i 5. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 93/2012).

Kako su odluke nižestepenih sudova zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim stavom revizijskog suda izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, to u konkretnom slučaju nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda kojim je odbijen zahtev tužioca da se opozove rešenje o naplati sudske takse. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, u smislu člana 420. stav 1. ZPP, jer se pobijanim rešenjem postupak pravnosnažno ne okončava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u izreci i prvom stavu obrazloženja drugostepene odluke pogrešno označen poslovni broj prvostepene odluke, koja je bila predmet odlučivanja u žalbenom postupku, ali je ocenio da ovakva pogreška nije od uticaja na odlučivanje u postupku povodom izjavljene revizije, jer je u pitanju očigledna greška u pisanju, koju je moguće u svakom trenutku otkloniti, saglasno članu 362. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić