Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Duško Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Valjevu i „Stočar L.S.B.“ doo Trnjaci, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 12/21 od 14.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 12/21 od 14.01.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 12/21 od 14.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P 540/14 od 12.05.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužilje stekle pravo svojine na kp br. .., njiva IV klase u površini od 0.77,33 ha upisanoj u ln. br. .. KO ... i kp. .., šuma II klase u površini od 0.03,41 ha, upisanoj u ln. br. .. KO ..., što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da se tužilje sa svojim udelima po ostavinskom rešenju uknjiže na predmetnim parcelama sa suvlasničkim udelima od po 1/3 u Katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama. Obavezane su tužilje da drugotuženoj Republici Srbiji solidarno isplate na ime naknade troškova postupka iznos od 6.000,00 dinara. Žalbe nisu izjavljene. Pravnosnažnost presude je oglašena sa danom 20.06.2016.godine.

O predlogu tužilja za ponavljanje postupka podnetom 27.05.2019. godine, odlučeno je odbijanjem, rešenjem prvostepenog suda, koje je drugostepeni sud potvrdio jer je zasnovano na odgovarajućoj oceni da pravnosnažna presuda iz ranije vođene i okončane parnice P.907/91, u kojoj su izneti navodi o činjenicama na kojima je zasnovana, ne predstavlja novi dokaz već izvedeni dokaz u postupku u kome je doneta presuda kojom je pravnosnažno okončana ova parnica.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, i predložile da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/2020), revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizij Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovano pobijano rešenje i navode iznete u reviziji, ovaj sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, prema odredbi člana 420. stav 1. i 2. ZPP stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali revizija protiv ovih rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude. Stavom 5. istog člana određeno je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

Dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu navedene odredbe procesnog prava, kao i da se u konkretnom slučaju radi o reviziji protiv rešenja kojim je odbijen (ne odbačen) predlog za ponavljanje postupka, a da vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 5.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 4.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (12.09.2014. godine), to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić