Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 395. ZPP.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R3 133/15 od 09.09.2015. godine predložio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer je pobijana odluka suprotna drugoj odluci apelacionog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je preko pravosudnih organa vlasti protiv tužioca pokrenula krivični postupak zbog osnovane sumnje da je on u saizvršilaštvu izvršio više krivičnih dela i u okviru tog postupka koji se vodio pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu tužiocu rešenjem od 01.07.2006. godine određen pritvor. Pritvor je trajao do 11.05.2007. godine kada je doneto rešenje o ukidanju pritvora. Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu od 23.01.2009. godine tužilac je uslovno osuđen na kaznu zatvora za izvršeno krivično delo falsifikovanje službene isprave, dok je u preostalom delu oslobođen optužbe da je u saizvršilaštvu izvršio više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja. Tužilac je ukupno u pritvoru proveo 315 dana. Pravnosnažnom presudom izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, kao i da će se u slučaju opoziva uslovne osude u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 30.06.2006. do 11.05.2007. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da se tužilac nalazio u pritvoru zbog krivičnog dela za koje je oslobođen od optužbe, zbog čega je tužena odgovorna za naknadu štete na osnovu člana 560. Zakonika o krivičnom postupku. Ocenjujući dužinu trajanja pritvora, loše zatvorske uslove, vrstu krivičnog dela koje je bilo predmet istrage, životno doba tužioca i njegovo porodično stanje, zanimanje i ugled koji je uživao kao stručnjak u oblasti finansija, sredina u kojoj je živeo, natpise u štampi i interesovanje javnosti tokom krivičnog postupka i neprihvatanje tužioca u radnoj sredini i mestu prebivališta, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu pripada pravična naknada u iznosu od 3.150.000,00 dinara koja je odmerena na osnovu člana 200. ZOO u vezi sa članom 224. ZPP.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je prilikom olučivanja o naknadi nematerijalne štete pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 58/04... 76/10) odredbom člana 560. stav 1. propisano je da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena (tačka 1), koje je u pritvoru provelo duže vremena nego što traje kazna zatvora na koju je osuđeno (tačka 4). Po članu 409. istog zakonika tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove. Po članu 410. ako se u toku pretresa otkrije ranije učinjeno krivično delo optuženog, veće će po optužnici ovlašćenog tužioca, koja može biti i usmeno iznesena, proširiti glavni pretres i na to delo ili odlučiti da se za to delo posebno sudi.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda, tužilac nema pravo na naknadu štete koju su utvrdili nižestepeni sudovi. Ovo iz razloga što je krivični postupak protiv tužioca u kome je nakon određivanja pritvora proširena optužnica za više krivičnih dela, pravnosnažno okončan osuđujućom presudom kojom mu je utvrđena kazna zatvora na šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Međutim, obzirom da je tužilac proveo u pritvoru više vremena od onog na koji mu je utvrđena kazna zatvora, za taj vremenski period je neosnovano lišen slobode pa ima pravo na naknadu nematerijalne štete po članu 560. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu sve okolnosti slučaja, dužinu trajanja pritvora, loše zatvorske uslove, vrstu krivičnog dela koje bi bilo predmet istrage, životno doba tužioca i njegovo porodično stanje, zanimanje i ugled koji je uživao kao stručnjak u oblasti finansija, sredine u kojoj je živeo, natpise u štampi i interesovanje javnosti tokom krivičnog postupka, neprihvatanje tužioca u radnoj sredini i mestu prebivališta, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužiocu pripada naknada u iznosu od od 1.000.000,00 dinara. Zbog toga su nižestepene presude preinačene i tužiocu dosuđen ovaj iznos, a u ostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.