.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1951/2020
21.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca ProCredit bank a.d., Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7700/18 od 18.11.2019. godine, u sednici održanoj dana 21.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca ProCredit bank a.d., Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7700/18 od 18.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku P 293/18 od 04.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu na ime naknade štete isplati iznos od 6.410.180,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.08.2014. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7700/18 od 18.11.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Čačku P 293/18 od 04.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete isplati iznos od 6.410.180,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.08.2014. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla uticati na donošenje zakonite i pravilne odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključio dva ugovora o kreditu sa korisnikom kredita Auto d.o.o. Čačak, kojim su korisniku kredita odobrena novčana sredstva u ukupnom iznosu od 80.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom bezgotovinskom kursu banke. Radi obezbeđenja navedenih kredita, Služba za katastar nepokretnosti Čačak je, na osnovu rešenja ...- ...-.../... od 09.09.2010. godine i ...-...-.../... od 04.03.2011. godine, upisala izvršnu vansudsku hipoteku na nepokretnosti u vlasništvu AA iz ..., dvoiposobnom stanu površine 70 m2, čiju tržišnu vrednost je Poreska uprava, Filijala Čačak, na osnovu rešenja od 06.10.2016. godine, procenila na iznos od 6.410.180,00 dinara. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku P 2764/11 od 07.03.2011. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđeno prema tuženom, ovde tužiocu ProCredit bank a.d., Beograd, da su ništave i bez pravne važnosti založne izjave za upis založnog prava – izvršne vansudske hipoteke overene kod Osnovnog suda u Čačku pod br. Ov .../... od 25.08.2010. godine i Ov .../... od 25.02.2011. godine, ugovor o odricanju vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom Ov .../... od 25.08.2010. godine i punomoćje Ov .../... od 25.02.2010. godine, što je tuženi dužan da prizna. Izvođenjem dokaza u postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P 2764/2011, utvrđeno je da AA iz ... nije potpisala punomoćje Ov .../... od 25.02.2010. godine, kojim je dato ovlašćenje pok. BB, biv. iz ..., da založi nepokretnost – stan u njenom vlasništvu. AA je svom bratancu, pok. BB, dala svoju ličnu kartu, koju je on zloupotrebio, tako što je u Osnovnom sudu u Čačku overeno punomoćje, na osnovu koga je stan AA opterećen hipotekom, radi namirenja potraživanja tužioca po osnovu gore navedenih ugovora o kreditu. Taj stan je inače zajednička imovina AA i njenog supruga, a nijedno od njih nije bilo upoznato sa davanjem založne izjave, niti su se sa tom izjavom saglasili. Pokojni BB je izvršio samoubistvo, a u poruci koju je ostavio naveo je da je zapao u velike dugove zbog čega je falsifikovao punomoćje radi zalaganja stana svoje tetke AA, bez njenog znanja i znanja njenog supruga.
Na utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca, kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu naknadi štetu u iznosu od 6.410.180,00 dinara, koliko iznosi tržišna vrednost stana na kom je upisana hipoteka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.08.2014. godine pa do isplate.
Odredbom člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci (''Službeni glasnik RS'' br. 115/2005...63/2015), propisano je da hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini se zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.
U smislu odredbe člana 171.stav 1. Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, shodno odredbi člana 174. stav 1. istog zakona.
Nastanak hipoteke je propisan odredbom člana 8. Zakona o hipoteci, tako što hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti na osnovu, pod tačkom 2., založne izjave (jednostrana hipoteka). Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave, shodno odredbi člana 14. stav 1. Zakona o hipoteci. Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, pošto je tako propisano stavom 3. te odredbe Zakona. Ugovor o hipoteci propisan je u odredbi člana 9. Zakona o hipoteci, tako što se zaključuje između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom. Za zaključenje tog ugovora propisana je forma javno-beležničkog zapisa ili javno-beležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, shodno odredbi člana 10. stav 1. Zakona o hipoteci.
U konkretnom slučaju, potraživanje koje je predmet ove parnice obezbeđeno je hipotekom koja je zasnovana protivno citiranim odredbama Zakona, imajući u vidu da nedostaje saglasnost suvlasnika za zasnivanje hipoteke na zajedničkoj nepokretnosti, pa je onda bez uticaja činjenica da je lična karta AA, jednog od suvlasnika predmetnog stana, zloupotrebljena prilikom ustanovljavanja hipoteke.
Navodima revizije revidenta o tome da je do overe falsifikovanog potpisa AA došlo nepravilnim radom službenika overe, za čiji rad je tužena odgovorna, shodno odredbi člana 124. stav 1. Zakona o državnim službenicima, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Tužilac nije u mogućnosti da potraživanje koje ima prema svom klijentu naplati prodajom nepokretnosti opterećene predmetnom hipotekom, koja je ništav pravni posao, ne samo zbog činjenice da je zasnovana na osnovu falsifikovane založne izjave, nego i zbog činjenice da je zasnovana bez saglasnosti svih zajedničara, protivno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci. Tužena nije odgovorna za izostanak saglasnosti svih zajedničara, što znači da ne postoji uzročno-posledična veza između postupanja njenog organa i nastanka predmetne štete za tužioca. Zbog toga se navodima revizije tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
