.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 195/2022
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Branković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Todorović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8708/19 od 18.03.2021. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8708/19 od 18.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, reviziji tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8708/19 od 18.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8708/19 od 18.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13809/18 od 24.04.2019. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 28.000 evra sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 27.10.2015. godine do isplate i obavezan da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 356.950,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o obavezi tuženog na vraćanje primljenog po dogovoru o zajedničkoj gradnji do čije realizacije nije došlo iz krivice tuženog.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP.
U reviziji se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP, a navodi revizije o bitnim povredama postupka i navodi koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, nisu razlozi ni za redovnu reviziju prema članu 407. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 1. ZPP.
Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanje iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 27.10.2015. godine. Vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost 28.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
