U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca DOO ''MSV INVEST ING KRALJEVO'' iz Kraljeva, koga zastupa Željko Rakić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5022/18 od 27.12.2018. godine, u sednici održanoj 21.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5022/18 od 27.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 1480/16 od 01.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev u celosti i utvrđeno da je tužilac po osnovu gradnje višestambenog objekta na kat. parcelama .. i .. KO .. stekao pravo korišćenja na parceli broj .. u površini od 9 ari i 95m² kao i na parceli .. u površini od 8 ari i 49m² koje su upisane u list nepokretnosti broj .. KO .. u ... na adresi ..., što je tuženi Grad Novi Sad dužan trpeti i priznati. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5022/18 od 27.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev u celosti kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka, a odbijen zahtev tužioca za isplatu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Upravni odbor JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad je 06.06.2003. godine doneo Odluku o pristupanju, pribavljanju nepokretnosti u društvenoj svojini izgradnjom objekta po Regulacionom planu ''Prostora opšteg gradskog centra južno od produžetka Bulevara ... u ...''. JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad je od Republičke direkcije za imovinu tražilo saglasnost za davanje saglasnosti na odluku Upravnog odbora JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad od 06.06.2003. godine za pribavljanje u državnu svojinu nepokretnosti putem izgradnje poslovnostambenih objekata predviđenih u okviru važećeg planskog akta i to regulacionog plana pomenutog prostora sve upisano tada kao vlasništvo Republike Srbije čiji je nosilac prava korišćenja JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad. Rešenjem od 21.07.2003. godine Republička direkcija za imovinu RS, Sektor za imovinskopravne poslove dala je saglasnost na odluku JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad od 06.06.2003. godine. Između JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad i stambene zadruge NS ''Partner'' iz Novog Sada je 25.05.2004. godine zaključen ugovor o zajedničkom investiranju i gradnji. Članom 1. tačkom a) ugovora ugovoreno je privođenje nameni i izgradnji bloka II na Bulevaru ... u ... i između ostalog na parcelama koje su predmet tužbenog zahteva i izgradnja upravne zgrade ... centra na istoj lokaciji. U ostvarivanju ovog zadatka JKP ''Gradsko zelenilo'' je učestvovalo građevinskim zemljištem i investicionotehničkom dokumentacijom koju je pribavilo o sopstvenom trošku, a stambena zadruga NS ''Partner'' učestvuje svojim sredstvima, radnom snagom, mehanizacijom i novčanim sredstvima. JKP ''Gradsko zelenilo'' je 29.11.2004. godine obavestilo SZ NS ''Partner'' Novi Sad da odustaje od izgradnje ... centra. Ugovor o zajedničkoj izgradnji i regulisanju međusobnih odnosa između SI ''Partner'' DOO Novog Sada i SZ NS ''Partner'' Novi Sad sa jedne strane i ''MSV INVEST ING'' DOO Kraljevo ovde tužioca sa druge strane zaključen je 10.09.2007. godine. Ugovorom je konstatovano da SZ NS ''Partner'' i SI ''Partner'' Novog Sada nisu preuzeli obaveze plaćanja troškova prema JP Zavod za izgradnju grada, da nije ishodovana prijava početka radova ali da su kao budući investitori započeli sa izvođenjem radova na izgradnji objekta, te da će tužilac isplatiti naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u skladu sa ugovorom koji će zaključiti JKP ''Gradsko zelenilo'' sa JP ZIG, isplatiti naknadu javnim komunalnim preduzećima i drugim organizacijama po osnovu izdatih saglasnosti zaključenih ugovora. Skupština osnivača stambene zadruge NS ''Partner'' Novi Sad održana je 22.11.2007. godine na kojoj je jednoglasno usvojena Odluka o pristupanju kao člana osnivača ''MSV INVEST ING'' Privredno društvo za investiranje, gradnju, projektovanje i nadzor Kraljevo sa udelom od 25.000 evra. ''MSV INVEST ING'' je 15.01.2008. godine donelo odluku o izmenama i dopunama ugovora o osnivanju i ugovora o prenosu udela i konstatovano je da je osnivač član stambena zadruga NS ''Partner'' kao prenosilac istupa iz društva i prenosi svoj udeo u društva na lica bliže pobrojana ovim članom kao sticaoce. Međusobnim sporazumom SZ NS ''Partner'' i tužilac su ugovorili da tužilac može istupati kao pravni sledbenik SZ NS ''Partner'' prema JKP ''Gradsko zelenilo''. JKP ''Gradsko zelenilo'' i ''MSV INVEST ING'' su 14.03.2008. godine zaključili aneks II ugovora o zajedničkom investiranju i gradnji u kome je konstatovano da su stambena zadruga NS ''Partner'' i JKP ''Gradsko zelenilo'' Novi Sad zaključili ugovor o zajedničkom investiranju i gradnji za parcele upisane u zknjul broj .. KO ... i izgradnji zgrade ... centra površine CCA 270kvm. Članom 4. ugovoreno je da JKP ''Gradsko zelenilo'' prenosi u vlasništvo tužioca započetu gradnju na stambenom objektu B.1.1. i B.1.2. sa pravom korišćenja na parcelama .. i .. KO ... . Dana 10.03.2008. godine, zaključen je ugovor o regulisanju međusobnih odnosa za uređivanje građevinskog zemljišta između JP ZIG i JKP ''Gradsko zelenilo'' predmet kog ugovora je naknada za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju stambenog objekta B.1.1. i B.1.2. Dana 25.03.2008. godine između JP ZIG i tužioca zaključen je ugovor o pristupanju duga, pa se ugovorom tužilac kao pristupilac obavezao da JP ZIG izmiri dug što je učinio isplatom od 30.800.007,00 dinara. JKP ''Gradsko zelenilo'' je 20.02.2008. godine od

Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada dobilo rešenje kojim je izdato odobrenje za izgradnju stambenoposlovnog objekta da bi rešenjem od 26.06.2009. godine navedeno rešenje izmenjeno utoliko što je to odobrenje dato ovde tužiocu. Prema izvodu iz lista nepokretnosti broj .. KO ... od 29.10.2012. godine na parcelama .. i .. pravo korišćenja ima JKP ''Gradsko zelenilo'' u 1/1 dela, a na stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje izgrađenoj na ovim parcelama držalac u 1/1 dela je ovde tužilac dok na parcelama pravo svojine ima Grad Novi Sad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tužilac kao savesni graditelj na navedenim parcelama stekao pravo svojine građenjem na tuđem zemljištu, pa je na taj način stekao i pravo korišćenja jer pravo svojine u sebi obuhvata i pravo korišćenja.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, parcele na kojima je tužilac gradio su upisane kao svojina Grada Novog Sada i predstavljaju javnu svojinu. Kako se na zemljištu u javnoj svojini zbog njegovog posebnog režima prometa primenjuje Zakon o javnoj svojini, a ne Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, to na njemu tužilac nije mogao steći pravo svojine odnosno pravo korišćenja građenjem na tom zemljištu na osnovu člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Tužba radi utvrđenja prava korišćenja na katastarskim parcelama koje su predmet spora podneta je 20.09.2013. godine. S obzirom da je tada bio na snazi Zakon o javnoj svojini, on se, suprotno revizijskim navodima, primenjuje na ovaj slučaj. Po članu 18. ovog zakona, nosioci prava javne svojine su

Republika Srbija, autonomna pokrajina i opština odnosno grad. Gradska opština ima pravo korišćenja na stvarima u svojini grada u čijem je sastavu. Na stvarima koje pribavi gradska opština, pravo svojine stiče grad u čijem je sastavu gradska opština, a gradska opština ima pravo korišćenja.

Statutom grada može se predvideti da gradska opština ima pravo javne svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima neophodnim za rad organa i organizacije gradske opštine. Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave imaju pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom i propisom odnosno drugim aktom jedinice lokalne samouprave. Ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave ili javnog preduzeća odnosno društva kapitala imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koji su im prenete na korišćenje. Članom 19. istog zakona propisano je da su korisnici stvari u javnoj svojini državni organi i organizacije, organi i organizacije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao i njihova zavisna društva na osnovu ugovora zaključenog na osnovu akta nadležnog organa a kojim nisu prenete u svojinu tog javnog preduzeća odnosno društva. Stvari u javnoj svojini mogu se dati na korišćenje i ostalim pravnim licima koncesijom ili na drugi način predviđen zakonom. Ako u slučaju iz prethodnog stava ovog člana davanje stvari na korišćenje ima karakter državne pomoći na takve slučajeve primeniće se zakon koji uređuje kontrolu državne pomoći.

Zemljište u javnoj (ranije državnoj odnosno društvenoj) svojini je uvek bilo u posebnom režimu prometa kao što je i sada, pa se na osnovu gradnje objekta na zemljištu u javnoj svojini ne može steći pravo korišćenja na tom zemljištu na osnovu člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer se raspolaganje takvim zemljištem i sticanje stvarnih prava na njemu uređuje posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o javnoj svojini. Zbog toga je pravilan zaključak drugostepenog suda da se odredbe o sticanju stvarnih prava građenjem na tuđem zemljištu iz čl. 22-24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne primenjuju kada je u pitanju gradnja na zemljištu u javnoj svojini. Pored toga, navedenim zakonom određeno je ko mogu biti korisnici stvari u javnoj svojini, a tužilac kao pravno lice ne ispunjava te uslove, pa je i iz tih razloga tužbeni zahtev neosnovan.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić