Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Gašić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 983/22 od 12.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 20.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 983/22 od 12.04.2022. godine.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 983/22 od 12.04.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 264/21 od 01.06.2021. godine predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 264/21 od 01.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, a zbog neosnovanog izdržavanja zatvorske kazne isplati iznos od 1.608.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 983/22 od 12.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 264/21 od 01.06.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom člana 404. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je presudom Opštinskog suda u Kragujevcu K 439/06 od 05.10.2009. godine oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. i 4. KZS i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Naznačena presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 645/12 od 20.02.2012. godine u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni za navedeno krivično delo osuđen na kaznu zatvora od 1 godine i 6 meseci. Tužilac se po presudi Višeg suda u Nišu Kv 3313/11 od 31.08.2011. godine, a kojom je bio osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 11 meseci, već nalazio na izdržavanju kazne zatvora. Nakon toga, tužilac je presudom Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 3 meseca u koju je uračunata i kazna po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 645/12 od 20.02.2012. godine. Međutim, navedena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu ukinuta je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 21/2013 od 03.04.2013. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 2046/13 od 25.12.2013. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K 439/06 od 05.10.2009. godine, pa je prema okrivljenom AA, ovde tužiocu, odbijena optužba za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 352. stav 2. u vezi stava 1. i 4. KZS. Nakon toga, rešenjem Višeg suda u Nišu Kv br. 40/14 od 29.01.2014. godine, uvažen je zahtev osuđenog AA, ovde tužioca i dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine i prekinuto je izvršenje presude Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine. Prema izveštaju KPZ Niš od 04.03.2021. godine, tužilac se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Niš po presudi Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2023. godine u trajanju od 11 godina i 3 meseca, te je kaznu izdržavao u periodu od 01.07.2004. godine do 04.02.2014. godine, kada je izdržavanje obustavljeno na osnovu rešenja Višeg suda u Nišu Kv 40/14 od 29.01.2014. godine. Kako je presuda Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine postala pravnosnažna 24.07.2013. godine, a od strane Osnovnog suda u Nišu Ik 1488/13 dostavljena KPZ Niš dana 03.10.2013. godine, od navedenog datuma se može smatrati da je tužilac po toj presudi bio na izdržavanju kazne (od 03.10.2013. godine do 04.02.2014. godine, te ako bi se analizirala situacija bez presude Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine, tužilac je izdžavao kaznu po presudi Višeg suda u Nišu Kv 3313/11 od 31.08.2011. godine u trajanju od 9 godina i 11 meseci u periodu od 01.07.2004. godine do 27.12.2012. godine, da bi nakon toga nastavio izdržavanje kazne po presudi Opštinskog suda u Kragujevcu K 439/06 od 02.10.2009. godine, odnosno Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 645/12 od 20.02.2012. godine, sa predviđenim istekom dana 27.04.2014. godine. Kako su navedene dve presude spojene, tužilac je na kraju izdržavao kaznu po presudi Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine čije izvršenje kazne je prekinuto dana 04.02.2014. godine. Za vreme boravka u zatvoru u trajanju od 27.12.2012. godine do 04.02.2014. godine (402 dana), tužilac je trpeo bolove jakog intenziteta, dok je bio u zatvoru i duševne bolove srednjeg intenziteta u trajanju od 3 do 4 nedelje i duševne bolove lakog intenziteta do izlaska iz zatvora.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu odredbu člana 584. stav 1. tačka 2) ZKP zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što je tužilac nastavio sa izdržavanjem kazne zatvora u KPZ Niš po odluci Višeg suda u Nišu Kv 147/13 čije je izdržavanje kazne prekinuto 04.02.2014. godine, pa proizlazi da, imajući u vidu naznačenu presudu tužilac se nije neosnovano nalazio u zatvoru 402 dana u periodu od 27.12.2012. do 04.02.2014. godine kada je prekinuto izdržavanje po presudi Kv 147/13 od 11.06.2013. godine. Dalje, drugostepeni sud prihvatajući ove razloge prvostepenog suda dodaje i argumente da nije dokazano da bi tužiocu bila izrečena krivična sankcija koja se ne bi sastojala u lišenju slobode. Zaključuje da je nebitna činjenica za odluku o tužbenom zahtevu da li je tužiocu u ponovljenom postuku izrečena kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašen krivim i oslobođen od kazne, a koju prvostepeni sud na osnovu predloženih izvedenih dokaza u smislu odredbi člana 7. i 228. ZPP nije mogao da utvrdi jer je teret dokazivanja te činjenice na tužiocu, na osnovu člana 231. stav 2. ZPP. Kako tužilac nije dokazao da su ispunjeni uslovi da se smatra neosnovano lišenim slobode, to je zaključeno da je zahtev neosnovan. Ovo iz razloga što prema članu 7. stav 1. i 308. stav 1. ZPP najkasnije na pripremnom ročištu se može predložiti izvođenje novog dokaza. Predlog da sud pribavi odluku Višeg suda u Nišu koja je doneta nakon obnovljenog postupka u odnosu na tužioca, bez navođenja broja i datuma te odluke, ukazuje na činjenicu da se taj dokaz nije mogao izvesti.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija nižestepenih sudova nije prihvatljiva.

Naime, činjenica je da je tužilac bio na izdržavanju kazne u KPZ Niš po presudi Višeg suda u Nišu Kv 3313/11 od 31.08.2011. godine, kojom presudom je bio osuđen na kaznu zatvora od 9 godina i 11 meseci. Tužilac se nalazio na izdržavanju kazne zatvora od 01.07.2004. do 27.12.2012. godine. Presudom Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine izvršeno je takozvano spajanje kazni, tako što je tužilac osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 11 godina i 3 meseca, pri čemu je uzeta u obzir i kazna zatvora na koju je tužilac osuđen po presudi Apelacionog suda Kž 645/12 od 20.02.2012. godine. Međutim, naznačena presuda je ukinuta od strane Vrhovnog kasacionog suda. Podnet je zahtev za ponavljanje postupka vezano za postupak spajanja kazni po predmetu Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine, rešenjem Višeg suda u Nišu Kv 40/14 od 29.11.2014. godine uvažen zahtev osuđenog i dozovljeno ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine, pa je prekinuto izvršenje kazne po naznačenoj presudi. Prema izveštaju KPZ Niš tužilac se nalazio na izdržavanju kazne u periodu od 01.07.2004. do 04.02.2014. godine. Pošto je dozvoljeno po zahtevu tužioca, ponavljanje krivičnog postupka vezano za presudu Višeg suda u Nišu Kž 147/13 od 11.06.2013. godine i to rešenjem Višeg suda u Nišu broj 40/14 od 29.01.2014. godine, nakon koje odluke je prekinuto izdržavanje kazne, to ukazuje na okolnost da je otpao pravni osnov da se tužilac i dalje nađe u zatvoru po presudi Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine, a mimo vremena koje bi proveo u zatvoru po presudi Višeg suda u Nišu Kv 3313/11 od 31.08.2011. godine. Ukoliko nije bilo osnova da tužilac nastavi sa izdržavanjem kazne po nekoj drugoj presudi, a imajući u vidu činjenicu da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2046/13 od 25.12.2013. godine preinačena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K 439/06 od 05.10.2009. godine i protiv tužioca odbijena optužba, to vreme koje je tužilac proveo u zatvoru, a vezano za takozvano spajanje kazni koja je utvrđena presudom Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine, se ima smatrati kao neosnovano izdržavanje kazne zatvora. Činjenica da se tužilac nalazio na izdržavanju kazne po presudi Višeg suda u Nišu Kv 147/13 od 11.06.2013. godine u ovom kontekstu ne znači da je osnovano bio u zatvoru određeno vreme, jer je naznačena presuda u kasnijem postupku stavljena van snage, što znači da je otpao pravni osnov za zatvor, tj. proizilazi da je u tom periodu tužilac bio neosnovano lišen slobode.

Odredba člana 584. stav 1. tačka 2) ZKP jasno predviđa da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašen krivim, a oslobođen od kazne. Naznačena odredba upravo sasvim jasno upućuje na zaključak da u slučaju u kojem se nalazio tužilac, da dane provedene na izdržavnju kazne, a koje vreme je uzrokovano ranijom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 645/12 od 20.02.2012. godine se može smatrati vremenom neosnovanog lišenja slobode.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti, tačno utvrditi za koji vremenski period se tužilac neosnovano nalazio na izdržavanju kazne, imajući u vidu činjenicu da je presudom Opštinskog suda u Kragujevcu K 439/06 od 05.10.2009. godine protiv okrivljenog, ovde tužioca, odbijena optužba za izvršeno krivično delo zloupotreba službenog položaja, a to predstavlja period lišenja slobode koji je nastavljen nakon isteka izdržavanja kazne po ranijoj presudi. U slučaju nemogućnosti utvrđenja tih činjenica zatražiće izveštaj od KPZ Niš i pribaviće spise Višeg suda u Nišu Kv 40/14 radi tačnog utvrđenja činjenica vezanih za dužinu neosnovanog lišenja slobode, tj. vremena provedenog u zatvoru bez pravnog osnova. Pribavljanje tih podataka ne može se prevaliti na stranku, jer je teret dokazivanja i utvrđivanja tih činjenica na tuženom, a ne na tužiocu, pošto se kod tuženog nalaze svi spisi predmeta pa ukoliko tužilac ne može da dođe do tih podataka, onda je sud dužan da iste pribavi.

Nakon pravilnog utvrđivanja svih relevantnih činjenica, prvostepeni sud će oceniti koji iznos tužiocu bi pripao na ime neosnovanog izdržavanja kazne zatvora za sporni period pa će u skladu sa članom 200. ZOO i članom 584. stav 1. tačka 2) ZKP doneti zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić