Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, nad svojim maloletnim detetom rođenim ... godine, rešenjem MUP PU za Grad Beograd određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, počev od 17.08.2011. godine, kada je lišen slobode. Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki 713/11 od 19.08.2011. godine tužiocu je određen pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP, zbog postojanja osobitih okolnosti da bi kao okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na svedoke i da bi mogao ponoviti izvršenje krivičnog dela, koji mu je nadalje produžavan u više navrata. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1226/11 od 06.06.2012. godine tužiocu je ukinut pritvor, kada je i pušten na slobodu. U pritvoru je proveo ukupno 295 dana. Presudom Višeg suda u Beogradu K 525/13 od 16.04.2014. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 181. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ. Navedena presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 823/14 od 24.11.2014. godine. Drugostepena presuda tužiocu je uručena 07.12.2014. godine, a njegovom braniocu advokatu 18.12.2014. godine. U vreme lišenja slobode tužilac je bio razveden, otac dvoje maloletne dece rođene ... godine, imao je ... godine i živeo u ... . Imao je svoju firmu, a kao nesvršeni student ... fakulteta davao je privatne časove deci i bio uspešan u svom poslu. Zbog optužbi i pritvaranja za krivično delo koje spada u delikte incestne pedofilije, bio je maltretiran u pritvoru, nakon čega je zadobio zdravstvene probleme. Po izlasku iz pritvora bio je odbačen od strane porodice, komšija, prijatelja i sredine u kojoj živi. Njegov zdravstveni, socijalni i porodični status potpuno je narušen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tužiocu, kao licu koje je lišeno slobode, a pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe, u smislu člana 584. stav 1. tačka 1. ZKP, povređeni ugled, čast, sloboda i pravo ličnosti, zbog čega je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode, te mu u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pripada iznos od 1.800.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da će za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prema stavu 2. istog člana, prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Po oceni ovog suda, visina naknade nematerijalne štete pravilno je utvrđena. pri čemu su pravilno vrednovane sve okolnosti konkretnog slučaja.

Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublažavaju poremećaji u duhovnoj (psihičkoj) sferi oštećenog. Protiv tužioca se vodio krivični postupak koji se pokazao neosnovanim. Takav postupak, a naročito iznenadno lišenje slobode, loši pritvorski uslovi i razdvojenost od porodice, poremetili su mir i njegovu psihičku ravnotežu, povredili čast, ugled i dostojanstvo, što sve uzrokuje intenzivne i dugotrajne duševne bolove. Novčanom naknadom oštećenom se omogućuje da pribavi sebi neko zadovoljstvo u najširem smislu reči, tako da se u njegov psihički život unese pozitivan elemenat nasuprot bolu koji trpi. Ta novčana svota u cilju obeštećenja zavisi od više faktora i svih okolnosti slučaja. Za ove vidove štete među najrelevantnije faktore spada vreme boravka u pritvoru, uslovi boravka i humanost zatvorskih uslova, ponašanje stražara i zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture, nedostatak radnog angažovanja, ali to nisu jedine okolnosti koje se moraju uzeti u obzir. Na visinu naknade za ovaj vid nematerijalne štete utiču i vrsta krivičnog dela koje je bilo predmet istrage, natpisi u štampi, objave na radiju i televiziji i opšte interesovanje javnosti o suđenju, korišćenje sredstava rehabilitacije i činjenica da li je oštećeni zahtevao objavljivanje presude posle neopravdanog pritvora, životno doba lica koje je neosnovano lišeno slobode i njegovo porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji život, neosuđivanost; smanjeni izgledi za napredovanje u službi, organičenja u obavljanju političkih i društvenih funkcija, omalovažavanje i neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini i druge okolnosti.

Ocenom svih štetnih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode, kao i svih okolnosti konkretnog slučaja, koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade i to: priroda i težina krivičnog dela koja je tužiocu stavljeno na teret, vreme provedeno u pritvoru (295 dana), njegove lične i porodične prilike, posledice lišenja slobode na zdravstveno stanje, odnos okoline prema njemu posle pritvaranja, kao i to da je trpeo duševne bolove izazvane lišenjem slobode i vođenjem krivičnog postupka koji se završio oslobađajućom presudom, ali i činjenica da pravična naknada nematerijalne štete ne predstavlja reparaciju, već satisfakciju radi uspostavljanja psihičke i emocionalne ravnoteže koja je postojala pre štete, Vrhovni sud je ocenio da je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena pravična novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 1.800.000,00 dinara. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi tužioca kojima se osporava visina naknade u dosuđenom iznosu.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić