U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Milan Belić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, Gradske uprave za inspekcijske poslove, Odseka građevinske inspekcije, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilje i tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/18 od 26.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2021. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilje i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/18 od 26.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 133/2017 od 18.09.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete uništenog građevinskog materijala i vrednosti angažovane radne snage, mašina i opreme isplati iznos od 10.164.872,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.11.2011. godine do isplate i da joj naknadi troškove postupka. Istom presudom je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 534.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/18 od 26.12.2018. godine ukinuta je navedena presuda Višeg suda i delimično usvojen tužbeni zahtev tako što je obavezan tuženi da isplati tužilji iznos od 2.008.857,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.09.2017. godine do isplate. Istom presudom je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog od 10.164.872,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kao i potraživanje isplate zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 16.11.2011. godine do 18.09.2017. godine. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog parničnog postupka i obavezan je tuženi da tužilji isplati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 78.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili revizije tužilja i tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...) koji se u ovoj parnici primnjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da su revizije dozvoljene i neosnovane.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka koje bi uticale na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom tužilja je februara-marta 2009. godine zaključila sa BB kupoprodajni ugovor radi kupovine stambene zgrade – letnjikovca, koji se sastojao od prizemlja i krova na kat. parc. ... KO ..., površine 20 ari i 84m2, koje je predstavljalo građevinsko zemljište u društvenoj svojini sa pravom korišćenja vlasnika i odmah ušla u posed kupljene nepokretnosti. Ugovor je overen 02.06.2010. godine pred Osnovnim sudom u Novom Sadu i 10.05.2011. godine sprovedena uknjižba prava svojine i konverzija zemljišta u privatnu svojinu. U vreme prometa na parceli je postojao i objekat u rekonstrukciji od temelja i zidova, prizemlje bez ploče, šupa i potporni zid. Bivšem vlasniku je 08.01.2008. godine izdato odobranje za izgradnju-totalnu rekonstrukciju navedenog nezavršenog objekta sa prijavom radova od 15.09.2008. godine. Na osnovu odobrenja izdatog bivšem vlasniku i glavnog projekta tužilja je počela radove u proleće 2009. godine. Tužilji je 20.09.2010. godine odobrena izgradnja ulične ograde i septičke jame. Zbog promene vlasnika, odobrenje za izgradnju- potpunu rekonstrukciju, ranijeg vlasnika izmenjeno je 24.02.2011. godine i izdato na ime tužilje. Tužilja je tokom radova odstupila od postojećeg odobrenja za izgradnju. Dana 11.03.2010. godine sa dopunom od 11.08.2010. godine podnela je zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole radi proširenja objekta. Inspekcijski pregledi su vršeni 06.08.2010 i 12.08.2010. godine i na usmenoj raspravi utvrđeno da je tužilja izgradila veću osnovu od propisane projektom i da uz reku postoji nelegalno izgrađen objekat. Obustava radova naložena je tužilji 02.11.2010. godine rešenjem koje je naknadno poništeno. 12.11.2010. godine naloženo je zatvaranje gradilišta rešenjem koje je naknadno poništeno. Projekat izvedenog stanja koje je tužilja dostavila nadležnom organu je odstupao od stanja objekta na licu mesta. Inspekcijskim pregledom 22.02.2011. godine je utvrđeno odstupanje u izgradnji objekta u odnosu na pribavljenu dokumentaciju, jer je objekat planiran za gradnju na parceli ... KO ... a izgrađeni se nalazi na parceli ... i ... i dimenzije su veće od propisanih dozvolom. 23.02.2011. godine i 28.03.2011. godine tužilji su nadležni organi naložili obustavu radova i izmenu dokumentacije. Upravni sud je odbio tužbu 13.02.2014. godine. U ostavljenom roku od 30 dana tužilja nije izvršila izmenu dokumentacije. Rešenjem Gradske uprave za inspekcijske poslove, Grada Novog Sada Odseka građevinske inspekcije od 29.09.2011. godine tužilji je sa rokom od deset dana naloženo uklanjanje izvedenih radova na izgradnji stambenog objekta na parcelama broj ... i ... KO ..., koji se sastoji iz tri dela, koji čine jednu građevinsku celinu i to: prvi deo - podrum dimenzija 30,60m h 4,00m+12,30m h 5,00m, drugi deo – dimenzije u osnovi 23,60m h 15,15m, spratnosti Su+P+Pk i treći deo – dimenzija 5,20m h 5,80m +13,20m h 7,90m – 5,80m h 1,00m, spratnosti P. Tužilja je upozorena rešenjem da će se ukoliko ne postupi na opisani način izvršenje sprovesti prinudno uz prisustvo Odseka za prinudno izvršenje putem JKP „Stan“ iz Novog Sada. Predviđeno je da se rešenje odnosi i na delove objekta koji nisu opisani a nastali su nakon sastavljanja zapisnika 22.02.2011. godine i 26.09.2011. godine. Žalba tužilje je odbijena odlukom od 24.10.2011. godine kojom je pored ostalog navedeno da tužilja u ostavljenom roku nije pribavila novo odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji odnosno izmenjeni glavni projekat sa potvrdom nadležnog organa o prijemu odnosno građevinsku dozvolu po izmenjenom glavnom projektu za predmetni objekat koji je izvela suprotno postojećem odobrenju za izgradnju i potvrđenom glavnom projektu. Presudom Upravnog suda odbijana je tužba isticanjem da su se primenom člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji stekli uslovi za donošenje rešenja o rušenju objekta jer investitor u ostavljenom roku nije pribavila novo odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji i da je pravilno naložena inspekcijska mera i određeno da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Inspekcija je 14.10.2011. godine utvrdila da tužilja nije postupila po nalogu za uklanjanje stambenog objekta niti uopšte započela radove na uklanjanju. Zaključkom građevinskog inspektora od 18.10.2011. godine dozvoljeno je izvršenje rešenja od 29.09.2011. godine koja je postalo izvršno 14.10.2011. godine i tužilji naloženo da do 01.11.2011. godine izvrši obavezu jer će se u suprotnom predmetni objekat ukloniti prinudim putem dana 02.11.2011. godine. Žalba tužilje na zaključak je odbijena 16.12.2011. godine. Zahtevi tužilje za odlaganje izvršenja su odbijeni odlukama od 31.10.2011. godine i 01.11.2011. godine.

Prinudno izvršenje zakazano za 02.11.2011. godine nije sprovedeno jer ovlašćenim licima nije dozvoljen ulaz na parcelu tužilje a suprug tužilje je izjavio da će lično sprovesti rušenje. Inspekcija je 07.11.2011. godine utvrdila da započeto rušenje nije izvršeno u većem obimu nakon čega je izvršenje rešenja od 29.09.2011. godine prinudno sprovedeno po sačinjenom projektu rušenja preko radnika JKP „Stan“ sa kojim Grad Novi Sad ima zaključen ugovor o poveravanju radova na sprovođenu prinudnih izvršenja. Prilikom prinudnog izvršenja nije srušen letnjikovac koji je na parceli ... KO ... tužilja zatekla nakon ulaska u posed parcele kao ni potporni zid. Nije srušen ni objekat broj ... jedan koji je činila podrumska armirano betonska konstukcija a tokom rušenja objekta broj ... uklonjeni su svi izgrađeni delovi osim temeljne ploče, nasipa i podne ploče suterenske etaže. Prilikom rušenja objekta broj ... uklonjen je u celosti uključujući i temeljnu konstrukciju. Položaj srušenog objekta broj ... i objekta čija je totalna rekonsturkcija odobrena rešenjem nadležnog organa se delimično uklapaju za CCA ½ površine objekta odobrenog za rekonstrukciju. Deo objekta broj ... je mogao egizistirati kao samostalan objekat i nakon uklanjanja ostalih delova tog objekta i prilikom rušenja je bilo moguće ostaviti deo izgrađenog objekta u gabaritima izdatog odobrenja za izgradnju. Uložena vrednost građevinskog materijala za navedeni deo iznosi 1.182.006,48 dinara a vrednost građevinske opreme, sredstava i rada iznosi 826.051,51 dinar ili ukupno 2.008.057,99 dinara.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 172. i 189. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima delimičnim usvajanjem i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Pretpostavka ove odgovornosti je da je šteta prouzrokovana građanima ili pravnim licima, da je pričinjena od strane državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, da postoji uzročna veza između vršenja dužnosti službenog lica i prouzrokovane štete i da je šteta nastupila zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu ili propuštanjem njihove primene ili kao radnja protivna običajima i pravilima norme, dok nepravilan rad predstavlja radnje koje nisu u skladu sa opštim normama u vršenju službe ili delatnosti, kojim je nekome pričinjena šteta. Za štetu po ovom osnovu država odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Prema članu 263. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku kada postoji mogućnost da se izvršenje sprovede na više načina i primenom raznih sredstava, izvršenje će se sprovesti na onaj način i primenom onog sredstva koji dovodi do cilja, a koji su po izvršenika najblaži.

U ovom slučaju sprovedeno je izvršenje rešenja, kojim je tužilji naloženo uklanjanje radova izvedenih na izgradnji stambenog objekta, jer je radovima u pogledu lokacije, položaja, dimenzija, izgleda i spratnosti odstupljeno od projekta i građeno bez dozvole. Rušenje je izvršeno na osnovu konačnog akta nadležnog organa od strane ovlašćenog lica i u zakonitoj proceduri, preduzimanjem radnji koje su predstavljale obavezu tužilje ali ih tužilja nije u ostavljenim rokovima izvršila. Na izneti način tuženi je radnju izvršenja koja predstavlja obavezu tužilje – izvršenika sproveo na jedini mogući način rušenjem nelegalne gradnje usled čega se postupanje organa tuženog na osnovu zakonskog ovlašćenja ne može smatrati nezakonitim radom organa. Odgovornost za pretrpljenu štetu je prvenstveno na strani tužilje zbog njene nezakonite gradnje i lično neuklonjenih radova a odgovornost tuženog postoji samo ukoliko je pri sprovođenju izvršenja primenjena prekomerna sila koja se mogla izbeći i ako je tokom izvršenja izostala potrebna profesionalna pažnja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju izvršenje je osim kod rušenja dela objekta broj ... sprovedeno na adekvatan način u skladu sa standardima i pravilima struke. Preduzeće koje je za račun tuženog sprovelo predmetno izvršenje postupalo je po projektu rušenja i proveri stabilnosti objekta, nakon spoljne tehničke kontrole dokumentacije uz konstataciju da je projekat urađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i da se može izdati rešenje za rušenje postojećeg objekta. Tokom rušenja je vođena propisna građevinska dokumentacija i vršen stručni nadzor. Korišćena je postojeća mehanizacija preduzeća. Međutim kako je sprovođem izvršenja srušen i deo objekta ... tužilje koji je mogao da egzistira kao samostalni objekat i nakon uklanjanja svih ostalih bespravno izgrađenih delova pri čemu je bilo moguće ostaviti deo izgrađenog objekta u gabaritima izdatog odobrenja za izgradnju, pravilna je ocena drugostepenog suda da je rušenjem navedenog dela objekta broj ... nepravilnim radom tužene prouzrokovana šteta tužilji u vidu gubitka vrednosti građevinskog materijala i rada u dosuđenom iznosu od 2.008.057,99 dinara. Izvršenje je moglo u navedenom delu da se sprovede na način povoljniji po tužilju usled čega je pravilno odlučeno delimičnim usvajanjem i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva budući da nema odgovornosti tužene za naknadu štete u preostalom delu. Kod ovakvog stanja revizijama se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava i zakonitost pobijane presude. Revizijama se ponavljaju žalbeni navodi tužilje da je pre sprovođenja izvršenja trebalo sačekati odluku o legalizaciji i žalbeni navodi tuženog prigovaranjem na nalaz i mišljenje veštaka, koji su pravilno i u potpunosti cenjeni pobijanom odlukom, te razloge drugostepenog suda na ove okolnosti u celosti prihvata i ovaj sud.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić