U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova na porodičnom stambenom objektu označenom kao zgrada br. 1 i pomoćnoj zgradi označenoj kao zgrada br. 2, postojećim na k.p. br. .../..., upisanim u LN ... KO ..., a koja se nalazi na adresi ... ..., ... i ukupne površine 20,35 ari.

Dana 29.06.2017. godine je izbio požar u ..., na usputnom zemljištu, koji je zahvatio obližnji šumarak, a zatim i stambene i ekonomske objekte u vlasništvu tužilaca. Ekipa tuženog je izašla na lice mesta i izvršeno je isključenje dela mreže kojom se strujom napajaju objekti tužilaca. Požar je zaveden u upisnik požara i eksplozija koji se vodi kod Uprave za vanredne situacije za Grad Kragujevac za 2017.godinu.

Uviđaj na licu mesta je izvršen 30.06.2017. godine i tom prilikom je konstatovano da je stambeno-ekonomski objekat koji je prvobitno bio zahvaćen požarom sagrađen od tvrdog građevinskog materijala, da se na rastojanju od oko 20 metara sa jugozapadne strane nalazi nadzemni vod od aluminijum-čeličnih provodnika na betonskim stubovima, uz asfaltni put, da na poslednja dva raspona nisko naponske elektroenergetske mreže strujni provodnici nisu dovoljno zategnuti, pa je po izjavi vlasnika obližnjih kuća i ranije vrlo često dolazilo do ukrštanja strujnih provodnika i varničenja zbog vetra. Uz elektroenergetski nadzorni vod niskog napona nalazilo se nisko rastinje i trava, sa nekoliko odraslih hrastova, pa je požar najpre zahvatio suvu travu i nisko rastinje, da bi se usled jakog južnog vetra preneo na stambene i ekonomske objekte, zahvativši prvo seno u balama na potkrovlju i krovnu konstrukciju, a zatim se proširio na kompletni objekat, rasplamsao se usled vetra i preneo na bale sa senom i pomoćni objekat sa susednog domaćinstva, da bi se zatim preneo i na stambeni objekat koji je bio udaljen oko 10 metara i zahvatio kompletnu njegovu unutrašnjost. Poljoprivredno ekonomski objekat tužioca nije bio sagrađen od tvrdog građevinskog materijala, pa je u potpunosti izgoreo.

Na zapisniku je konstatovano da se po izjavama svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, svih iz ..., videlo varničenje provodnika neposredno pre izbijanja požara, tako da je na osnovu tragova gorenja i izjava očevidaca na zapisniku konstatovano da je požar izazvan varnicama, a usled kratkog spoja na labavim električnim provodnicima od aluminujum-čeličnog užeta koji su padali na suvu travu i nisko rastinje, ispod nađenog energetskog voda kao posledica jakog južnog vetra koji je duvao u tom momentu.

Iz nalaza i mišljenja veštaka elektrotehničke struke utvrđeno je da je uzrok požara koji je nastao u domaćinstvu tužilaca neispravnost niskonaponske distributivne mreže u delu usputnog zemljišta na kome je požar nastao i sa kog se proširio na imanje tužioca, pri čemu je sadašnja mreža na tom delu u potpunosti rekonstruisana, tako što su svi provodnici i prateća oprema zamenjeni, a ostali su samo betonski stubovi nakon požara. Pod dejstvom sile pritiska koji proizvodi vetar dolazi do prekomernog istezanja provodnika (i pojave ugiba iznad dozvoljenog), što ima za posledicu međusobni mehanički kontakt i upredanje provodnika, koje dovodi do varničenja na mreži i nastaje električni luk, čija je temperatura oko 1500 stepeni celzijusa, a moguće i više, usled čega dolazi do otapanja delova provodnika koji u obliku iskri ili minijaturnih usijanih kuglica metala lete na sve strane, a koji događaj je običan posmatrač događaja mogao da vidi i opiše kao varničenje.

Iz iskaza tužilaca saslušanih u svojstvu parničnih stranaka i saslušanih svedoka utvrđeno je da se tužioci u vreme nastanka požara nisu nalazili kod kuće, već da su ih komšije telefonom obavestile da im gore objekti u dvorištu. Vatrogasna ekipa je pokušavala da ugasi vatru, ali nije uspela, jer je duvao jak vetar, zbog kog se požar brzo širio. Tužiocima je u požaru izgoreo pomoćni objekat, odnosno štala sa tremom i porodični stambeni objekat koji je funkcionalno bio opremljen za život dva porodična domaćinstva, kao i kompletno pokućstvo. U požaru je izgoreo delimično traktor tužilaca, a u potpunosti su izgorele sve priključne poljoprivredne mašine, jer su tužioci uspeli da izvuku traktor pre nego što je u potpunosti izgoreo. U štali tužilaca izgorele su i životinje, i to 7 svinja i 20 kokošaka nosilja, dok je tužilac BB uspeo da odveže 3 krave i pusti ih van, a u košu koji je takođe izgoreo i koji se nalazio u sklopu štale izgoreli su poljoprivredni proizvodi koje su tužioci koristili za sopstvenu potrošnju i stočna hrana koju su koristili za prehranu stoke.

Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno je da oštećenje na stambenom objektu tužilaca označenom kao zgrada br. 1 iznosi 70%, dok je građevinski objekat br. 2 označen kao pomoćni objekat, štala za stoku sa pratećim tremovima i kosim tremom oštećen 90%. Ukupna vrednost nastalih oštećenja na stambenom objektu, pomoćnom objektu tremu- košu i kosom tremu iznosi 7.315.200,00 dinara. Iz nalaza i mišljenja veštaka mašinske struke utvrđeno je da visina štete nastale požarom na zahvaćenim pokretnim stvarima u vlasništvu tužilaca iznosi 1.026.616,22 dinara. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je usled požara koji je zahvatio pomoćni objekat tužilaca trajno uništen nameštaj i pokućstvo, da je izgorela stoka koja je pobrojana, zatim poljoprivredni proizvodi, alati, aparati i druge pokretne stvari, da je izvršen popis pokretnih stvari na osnovu vidljivih nagorelih ostataka i izjava članova porodičnog domaćinstva i jednog i drugog tužioca, pa je na osnovu informacija iz maloprodajnih objekata koji se bave prodajom datih stvari, sajtova za prodaju polovnog nameštaja, pijačnih cena i drugih parametara, uzimajući u obzir stepen amortizacije, procenjen ukupan iznos štete u visini od 2.652.777,07 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz članova 155, 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima utvrdili odgovornost tuženog za štetu koju su tužioci pretrpeli i obavezali tuženog na isplatu novčanih iznosa naknade materijalne štete, utvrđene iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka.

Neosnovano tuženi u reviziji osporava svoju odgovornost za nastalu štetu.

Tuženi, koji vrši opasnu delatnost, je bio u obavezi da preduzima sve mere propisane Pravilnikom o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova (prema kojima je predviđeno da se rade redovne revizije mreže bez isključenja, da se eventualno utvrđeni nedostaci na mreži u najkraćem roku otklanjaju, kako ne bi bila ugrožena pogonska sigurnost), pa tako nije obezbedio da se u konkretnom slučaju provodnici na elektromreži ni pod kojim uslovima ne mogu međusobno dodirivati, zbog čega je, i po oceni Vrhovnog kascionog suda, odgovoran za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nastalog požara.

Nema mesta primeni člana 177. ZOO, prema kojem bi se tuženi oslobodio odgovornosti, jer nije dokazao da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći i otkloniti.

Iz nalaza i mišljenja veštaka elektrotehničke struke, koje tuženi pravno relevantnim dokazima u postupku nije osporio, na nesumnjiv način je utvrđeno postojanje uzročno-posledične veze između stanja elektromreže na mestu požara, uzroka nastanka požara i štete koju su tužioci pretrpeli. Uzrok požara je neispravnost niskonaponske distributivne mreže u delu usputnog zemljišta na kome je požar nastao i sa kog se proširio na imanje tužioca. Pod dejstvom sile pritiska koji je proizveo jak vetar došlo je do prekomernog istezanja provodnika (i pojave ugiba iznad dozvoljenog), što je imalo za posledicu međusobni mehanički kontakt i upredanje provodnika, a što je dovelo do varničenja na mreži i nastanka električnog luka temperature oko 1500 stepeni celzijusa, a usled toga i do otapanja delova provodnika koji u obliku iskri ili minijaturnih usijanih kuglica metala lete na sve strane, u konkretnom slučaju na suvu travu i nisko rastinje ispod nadzemnog energetskog voda, pa se požar usled jakog južnog vetra koji je duvao u tom momentu proširio na objekte tužilaca. Pritom se i na fotografiji, sačinjenoj prilikom uviđaja na licu mesta neposredno nakon štetnog događaja, jasno vidi raspon u kome je mreža bila na dan nastanka požara i da svi provodnici mreže imaju gib veći od dozvoljenog, što je uslovilo izazivanje požara.

Kod takvog utvrđenja, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, požar i nastala šteta nije posledica delovanja više sile, već iz razloga što tuženi nije održavao niskonaponsku mrežu na odgovarajući način i nije preduzeo potrebne mere zaštite. Konkretno, tuženi nije otklonio tehničku neispravnost u vidu nepropisnog ugiba provodnika koji je veći od dozvoljenog, odnosno nije preduzeo sve potrebne mere zaštite kako bi sprečio međusobno dodirivanje provodnika i varničenja istih, a šteta nastala na imovini tužilaca je mogla da se izbegne da je tuženi takve radnje preduzeo.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić