Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Lazić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP EPS Beograd, Ogranak TE KO Kostolac iz Kostolca, radi određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 754/21 (2019) od 29.11.2021. godine, u sednici održanoj 30.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 754/21 (2019) od 29.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu R1 224/2020 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog predlagača protiv protivnika predlagača radi određivanja naknade za eksproprisanu k.p. br. .. KO ..., kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Viši sud u Požarevcu je, rešenjem Gž 754/21 (2019) od 29.11.2021. godine, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Požarevcu R1 224/2020 od 15.04.2021. godine i odbio predlog predlagača kojim je tražila da se obaveže protivnik predlagača da joj isplati naknadu za eksproprisanu k.p. br. .., površine 11,31 ar, koja je upisana u LN br. .. KO ..., na ime njenog pravnog prethodnika, sada pok. BB, biv. iz ..., sa udelom od 5121/9034, kao neosnovan i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, predlagač je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pošto je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), što je ovde slučaj, i pošto revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, na osnovu odredbe člana 420. stav 2. istog Zakona, sledi da je revizija dozvoljena pa je odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača, suvišno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 420. stav 1. i 6., u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne, komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave Grada Požarevca br. 07 – 465-139/2013-108 od 06.02.2014. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju u korist Republike Srbije, a za potrebe PD ''Termoelektrane i kopovi Kostolac'' d.o.o. Kostolac, pa je eksproprisana k.p. br. .. površine 11,31 ar KO..., upisana u LN br. .., vlasništvo VV i BB iz ... sa 5121/9043 dela, a radi izgradnje koridora industrijskog koloseka od železničke stanice ''Stig'' do TE KO Kostolac B. U obrazloženju rešenja navedeno je da je vlasnik k.p. .. od 11,31 ar KO ... saglasan sa eksproprijacijom i da je saglasan da mu se isplati naknada od 190 evra po 1 aru. Na osnovu Sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost E-1630, zaključenog 26.11.1991. godine, u Sekretarijatu za privredu i finansije SO Požarevac između JP ''EPS'' Beograd – Basen Kostolac – PO Kostolac, kao korisnika eksproprijacije i GG iz ... (punomoćnika BB iz ...) utvrđeno je da je po tom Sporazumu se korisnik eksproprijacije obavezao da ranijem vlasniku eksproprisanih parcela i to k.p. .. i .., ukupne površine od 1.50.00 ha, po jednom aru isplati 4.000,00 dinara, što ukupno iznosi 600.000,00 dinara. Prema tački 2. tog Sporazuma, raniji vlasnik ustupa navedeno zemljište korisniku eksproprijacije radi formiranja zaštitnog pojasa i izrade kanala ili nasipa za odbranu kat.parcela br. .. i ..KO ... . Sporazumom o naknadi za eksproprisane nepokretnosti E-2018 koji je zaključen u Odeljenju za urbanizam, komunalne i imovinsko-pravne poslove Opštinske uprave SO Požarevac, i zaveden kao rešenje br. 03-465-18/94 od 09.02.1994. godine, a zaključen 17.09.2002. godine, između JP PO ''Kostolac'' iz Kostolca, kao korisnika i GG iz ..., kao ranijeg vlasnika, korisnik eksproprijacije obavezao se da na ime naknade za eksproprisane k.p. – deo .. i .. od 9,90 ari, KO ..., ranijem vlasniku isplati i to: za zemljište površine 9,90 ari 41.580,00 dinara, za trajni zasad 1.732,00 dinara, za usev kukuruza 2.772,00 dinara i za objekte 52.885,00 dinara, što ukupno iznosi 98.965,00 dinara. BB iz sela ..., pravni prethodnik predlagača, je podnela zahtev za eksproprijaciju 29.06.2009. godine, Privrednom društvu ''Termoelektrana Kopovi Kostolac'' d.o.o. Kostolac, kojim je tražila da to Privredno društvo izvrši eksproprijaciju parcele br. .. i .., ukupne površine 1.44,50 ha KO ..., u kom je navela da smatra da ove parcele više ne može da obrađuje jer su uništene, pa insistira da se izvrši eksproprijacija i da joj se naknadi šteta na ''ovogodišnjim usevima''. Na osnovu Sporazuma o naknadi za korišćenje nepokretnosti E br. 15064 od 07.04.2010. godine, i njegovog aneksa od 26.07.2010. godine, zaključenog između PD TE KO Kostolac d.o.o. Kostolac, kao korisnika i BB iz ..., kao ranijeg vlasnika, koju po ovlašćenju zastupa GG iz ..., korisnik se obavezao da vlasniku na ime naknade za korišćenje i degradaciju k.p. .. od 90,34 ara i k.p. br. .. od 214,06 ari, obe upisane u KO ..., od ukupno 144,50 ari, isplati iznos i to: za zemljište 18.918,00 dinara po aru, ukupno 2.733.651,00 dinara, kao i 325.876,00 dinara, na ime naknade za uništeni zasad (lucerište). U članu 1.Sporazuma o naknadi od 07.04.2010. godine, navedeno je da se naknada za nepokretnost utvrđuje na osnovu jedinične cene za parcelu od 190 evra po aru, što iznosi 99.570,30 dinara u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan zaključenja Sporazuma, a u smislu člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji. U članu 4. Sporazuma, konstatovano je da je vlasnik upoznat da je naknada za nepokretnosti utvrđena u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95...20/2009), i da će nepokretnosti iz člana 1.tog Sporazuma biti predmet eksproprijacije, pa je saglasan da se na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji i tog Sporazuma korisnik uknjiži kao vlasnik na predmetnoj nepokretnosti. U članu 1.aneksa Sporazuma o naknadi br. E15064 od 07.04.2010. godine, koji je zaključen 26.07.2010. godine, navedeno je da korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik konstatuju da su dana 07.04.2010. godine zaključili Sporazum o naknadi br. E 15064, kojim je ranijem vlasniku isplaćen iznos od 2.733.651,00 dinara, na ime naknade za zemljište za k.p. br. .. i .., ukupne površine 144,50 ari, KO ... . Svedok DD iz ..., zaposlen kod protivnika predlagača, se izjasnio da su sporazumi o naknadi zaključivani sa vlasnicima eksproprisanih nepokretnosti, jer u vreme kada su im one izuzete iz poseda još uvek nije utvrđen javni interes niti je vođen postupak eksproprijacije.

Polazeći od ovako utvrđenog utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno predlog predlagača odbio, jer je protivnik predlagača naknadu za predmetne nepokretnosti isplatio pravnom prethodniku predlagača, na osnovu Sporazuma o naknadi E 15064 od 07.04.2010. godine i njegovog aneksa od 26.07.2010. godine.

Protokol 1. uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama od 20.03.1952. godine, u odredbi člana 1., propisuje zaštitu imovine, tako što svako fizičko i pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim Zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Članom 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, stečenih na osnovu zakona (stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom u zakonu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.), što je, između ostalog, propisano i u odredbi člana 8. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i člana 1. Zakona o eksproprijaciji.

Odredbom člana 295.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima.

U konkretnom slučaju, protivnik predlagača je pravnom prethodniku predlagača naknadu za predmetnu parcelu isplatio na osnovu Sporazuma o naknadi E 15064 od 07.04.2010. godine i njegovog aneksa od 26.07.2010. godine, u vreme kada je ta parcela prešla u njegov posed (faktička eksproprijacija), pa je tako ispunio predmetnu obavezu, koja je, tom isplatom prestala.

Navodima predlagača o tome da je rešenje o eksproprijaciji doneto 06.02.2014. godine i da potom naknada predlagaču nije isplaćena, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja. U ovom slučaju, protivnik predlagača je, kao korisnik eksproprijacije, prethodnom vlasniku eksproprisanog zemljišta naknadu isplatio u momentu kada je zemljište izuzeto iz njenog poseda, imajući u vidu da je pravni prethodnik predlagača protivniku predlagača podnela zahteva za eksproprijaciju 30.06.2009. godine, pa to što je rešenje o eksproprijaciji doneto nakon isplate naknade za eksproprisano zemljište ne znači da je korisnik eksproprijacije dužan da ponovo isplati naknadu koju je vlasniku već isplatio na osnovu Sporazuma koji je o tome zaključen.

Neosnovani su navodi revizije predlagača da se Sporazum od 07.04.2010. godine odnosi samo na naknadu za korišćenje nepokretnosti i da je zaključen u cilju naknade štete koju je predlagač pretrpeo i koju će trpeti zbog tada predstojećih pripremnih radnji u cilju izrade idejnog projekta za trasu koloseka od stanice ''Stig'' do stanice ''Drmno'', pa ne može da ima pravnu prirodu sporazuma o naknadi za eksproprisane nepokretnosti. Suprotno tim navodima revizije predlagača, to što Sporazum E 15064 od 07.04.2010. godine ima naziv ''Sporazum o naknadi za korišćenje nepokretnosti'', nije bitna činjenica, jer pravnu prirodu ne određuje naziv, već sadržaj pismena. Iz sadržaja predmetnog Sporazuma, jasno je da se radi o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost (predmetnu parcelu), pošto je u odredbi člana 4.navedeno da je vlasnik upoznat da je naknada za nepokretnost utvrđena u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i da će nepokretnost iz člana 1.ovog Sporazuma biti predmet eksproprijacije, pa je saglasan da se na osnovu pravnosnažnog rešenja i eksproprijaciji i ovog Sporazuma korisnik uknjiži kao vlasnik na predmetnoj nepokretnosti. Dakle, pravni prethodnik predlagača i protivnik predlagača su ovim Sporazumom regulisali međusobne odnose u vezi sa eksproprijacijom predmetne nepokretnosti, pa je isplatom naknade po tom Sporazumu obaveza protivnika predlagača prestala. Zbog toga, predlagač neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić