.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19601/2024
18.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, svih iz sela ..., DD iz sela ..., čiji je punomoćnik Dragan Stanisavljević, advokat iz ..., ĐĐ iz ..., EE i ŽŽ iz sela ..., ZZ iz sela ..., čiji je punomoćnik Predrag Nikolić, advokat iz ... i II iz ..., koga zastupa Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd sa umešačem „Euro alliance tunnels JSC“ ogranak Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca EE, ŽŽ i ZZ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3808/23 od 12.10.2023. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca EE, ŽŽ i ZZ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3808/23 od 12.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca EE, ŽŽ i ZZ izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3808/23 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici Sudska jednica Vladičin Han P 347/22 od 15.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade štete isplati i to: tužiocu AA 372.425,00 dinara, tužiocima BB, VV, GG i DD 268.393,00 dinara, tužiocu ĐĐ 132.363,00 dinara, tužiocu EE 452.493,32 dinara, tužiocu ŽŽ 90.915,00 dinara, tužiocu ZZ 595.130,00 dinara i tužiocu II 484.671,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose od 19.04.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime troškova parničnog postupka plati 125.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II i zahtev umešača za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3808/23 od 12.10.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i u stavu trećem u odnosu na tužioce.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci EE, ŽŽ i ZZ su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete zbog smanjenja odnosno nestanka vode u bunarima tužilaca prouzrokovane izvođenjem radova na izradi tunela Manajle na Koridoru 10 čiji je investitor tuženi. Nižestepenim presudama je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva primenom pravila o teretu dokazivanja i uz primenu relevantnog materijalnog prava – Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tužbeni zahtev je odbijen zbog toga što tužioci, prema rezultatima dokaznog postupka, nisu dokazali postojanje uzročnoposledične veze između smanjenja odnosno nestanka (oticanja) vode iz njihovih bunara i preduzetih radova na izgradnji predmetnog tunela na Koridoru 10. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa time i od toga da li je svaki od tužilaca (na kom je teret dokazivanja) dokazao postojanje uzročnoposledične veze između preduzete radnje tuženog i nastupele posledice smanjenja imovine, kao u konkretnom slučaju, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete tužioca EE (kao pravnog sledbenika i prvobitnog tužioca JJ) podneta je 24.08.2017. godine, tužioca ŽŽ 08.09.2017. godine, a tužioca ZZ 12.10.2017. godine. Rešenjem prvostepenog suda od 26.12.2017. godine spojene su pranice po tužbi tužilaca radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela ceni se u odnosu na svaku od tužilaca pojedinačno, s obzirom da one nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Tako u odnosu na tužioca EE vrednost predmeta spora pobijanog dela je 452.493,32 dinara, u odnosu na tužioca ŽŽ 99.915,00 dinara, a u odnosu na tužioca ZZ 595.130,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
