Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., protiv tužene ''Prva televizija'' DOO Beograd, koju zastupa punomoćnik Predrag Groza, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 922/2017 od 15.11.2017. godine, u sednici veća od 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu P 1707/2015 od 12.09.2016. godine i presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 922/2017 od 15.11.2017. godine, pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1707/2015 od 12.09.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete isplati 11.988.710,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.10.2015. godine do isplate, kao neosnovan. Odbijen je zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja troškova parničnog postupka, a tužilja je obavezana da tuženoj na ime troškova postupka isplati 171.750,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 922/2017 od 15.11.2017. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1707/2015 od 12.09.2016. godine, a žalba tužilje je odbijena kao neosnovana. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao i zahtev tužene za naknadu istih troškova.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je učestvovala kao takmičar u TV formatu – emisiji ...'' u kome je kao finalista osvojila ... mesto. Prethodno je ... . godine zaključen ugovor između ''BB'' DOO (Prva) i ''Constantion Entertainment SRB'' DOO kao izvršnog producenta sa jedne strane i tužilje kao takmičara sa druge strane. Tim ugovorom je određen predmet ugovora – postupak izbora takmičara za učešće u emisiji, učešće takmičara u finalnom delu emisije i u kasnijim fazama projekta, garancije takmičara, obaveze takmičara, pristanak za objavljivanje, ustupanje svih autorskih izvođačkih i drugih srodnih prava, klauzula poverljivosti, nagrada, troškovi prevoza, smeštaj i ostali troškovi u vezi sa snimanjem na lokacijama na kojima se snima emisija, trajanje ugovora, mogućnost raskida i naknade štete, ustupanje – prenosivost ugovora i prava i obaveze iz ugovora, celovitost ugovora, merodavno pravo i rešavanje sporova, delimična ništavost i završne odredbe. Tim ugovorom u članu 9. je predviđeno da učešćem u programu takmičar ima priliku da osvoji sledeću nagradu – mogućnost zaključenja ekskluzivnog ugovora sa jednom od muzičkih i izdavačkih kuća po izboru ''Prve'' a tu nagradu koju obezbeđuje „Prva“ osvaja takmičar koji na osnovu glasova žirija i gledalaca u finalnoj epizodi emisije dobije titulu ''...''. Članom 11. ugovora predviđeno je da se ugovor zaključuje na određeno vreme, stupa na snagu danom zaključenja i traje zaključno sa izvršenjem svih obaveza propisanih ugovorom od strane ugovarača. Između ''Prve rekords'' DOO sa jedne strane i tužilje kao izvođača sa druge strane ... . godine zaključen je ugovor kojim je predviđen predmet ugovora prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa proizvodnjom i distribucijom albuma odnosno muzičkih numera, autorska i srodna prava u vezi sa proizvodnjom (snimanjem, produkcijom i izdavanjem) i distribucijom albuma odnosno muzičkih numera, aktivnost izvođača, prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa aktivnošću izvođača, učešće izvođača u aktivnostima ‘‘Prve rekords’’ i „Prve“, autorska i srodna prava u vezi sa aktivnostima izvođača i učešćem izvođača, ustupanje prava, garancija izvođača, klauzula poverljivosti, trajanje ugovora, mogućnost produženja, raskid i naknada štete, ustupanje i prenos ugovora, delimično važenje ugovora i završne odredbe. Članom 1. ugovora predviđeno je da tim ugovorom ugovorne strane uređuju svoje međusobne odnose prava i obaveze u vezi sa mogućnošću ''Prve rekords'' da proizvede, distribuira i promoviše muzičke numere u izvođenju izvođača koje mogu biti deo albuma na kome se mogu nalaziti muzičke numere u izvođenju drugih takmičara TV formata da organizuje poslovne aktivnosti izvođača u smislu da organizuje njegove nastupe, koncerte, učešće na festivalima, učešće u reklamnim kampanjama i slično, kao i učešće izvođača u emisijama formatima i uopšte na programu Prve kojima se vrši promocija kako samog albuma, odnosno muzičkih numera i aktivnosti izvođača, tako i ''Prve rekords'' ili „Prve“. Između ‘‘Prve rekords’’ DOO sa jedne strane i Agencije za umetničko stvaralaštvo ''Highland Studio ... sa druge strane ... . godine zaključen je ugovor radi stvaranja muzičke kompozicije koju bi na … ... izvele ... ''...'' na takmičenju pesme … ... godine a koje takmičenje će biti održano ... . godine. Između ''Prve rekords'' DOO sa jedne strane i Agencije za umetničko stvaralaštvo koja je napred navedena sa druge strane ... . godine zaveden je ugovor pod brojem ... radi angažovanja ''Highland Studia'' od strane ''Prve rekords'' radi sačinjavanja muzičkih numera ''...'' i ''...''.

U ovoj parnici tužilja od tužene potražuje naknadu štete tvrdeći da tužena nije izvršila svoju ugovornu obavezu i omogućila tužilji zaključenje ekskluzivnog ugovora sa jednom od muzičkih i izdavačkih kuća po izboru tužene, pa s obzirom da tužena nije postupila po zahtevu tužilje za ispunjenje te ugovorne obaveze tužilja je ugovor raskinula i na ime naknade štete potražuje dinarsku protivvrednost od 100.000 evra smatrajući da obaveza tužene po ugovoru toliko vredi. Međutim, nižestepeni sudovi tako postavljen tužbeni zahtev odbijaju nalazeći da je u konkretnom slučaju na tužilji bio teret da dokaže da je zbog neispunjenja ugovorne obaveze tužene došlo do umanjenja njene imovine odnosno sprečavanja njenog povećanja u iznosu od 100.000 evra što ona nije uradila. Kako ni jednom odredbom ugovora nije bila predviđena obaveza tužene da tužilji isplati protivvrednost 100.000 evra, a uzevši u obzir i činjenicu da nije dokazala visinu štete, odlučeno je kako je navedeno.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno što se osnovano navodi u reviziji tužilje.

Pre svega, nižestepeni sudovi nisu zauzeli stav o tome da li je ugovor između stranaka, koji je napred opisan, raskinut ili nije. Naime, kada se sudovi pozivaju na činjenicu da ugovorom nije bio određen rok ispunjenja obaveze tužene niti vrednost nagrade onda oni očito smatraju da je ugovor i dalje punovažan. Međutim, kada navode da tužilja nije dokazala visinu štete onda sudovi imaju u vidu naknadu štete kao posledicu raskida. Tužilja upravo i tvrdi da zbog toga što ugovorom nije bio određen rok ispunjenja, ona je ostavila tuženoj naknadni rok i po isteku tog roka ugovor raskinula sve u skladu sa odredbama čl. 126. i 127. ZOO, a da je njeno potraživanje u ovom slučaju dejstvo raskida ugovora iz člana 132. ZOO. Neophodnost da se u konkretnom slučaju najpre razjasni pomenuto pitanje raskida ugovora nameće se i iz činjenice da je tužena u toku postupka (navodi punomoćnika tužene sa ročišta za glavnu raspravu od 12.09.2016. godine) tvrdila da je tužena u potpunosti ispunila obavezu iz ugovora jer je tužilja zaključila ugovor sa ''Prvom rekords'' kao muzičkom kućom i snimila tri pesme i dobila delimično ispunjenje po tom ugovoru. Kod tih navoda očito se nameće potreba da se oceni i pitanje raskida ugovora sa aspekta člana 131. ZOO.

Ukoliko nižestepeni sudovi zaključe da je u konkretnom slučaju došlo do raskida ugovora između stranaka, po mišljenju ovog suda u takvoj situaciji pravilo o teretu dokazivanja kako je to izneto u nižestepenim odlukama nije prihvatljivo.

Odredbom člana 231. ZPP ustanovljeno je tzv. pravilo o teretu dokazivanja po kome stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije propisano. Međutim, i stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji ako zakonom nije drugačije propisano. Prema stanju u spisima predmeta emisija na TV Prva ''...'' koja je emitovana tokom ... . godine, a na kojoj je tužilja pobedila, bila je adekvatno medijski propraćena i u drugim sredstvima informisanja pri čemu je bilo napisa u kojima je izričito navedena vrednost titule koju je ona osvojila odnosno nagrade u iznosu od 100.000 evra. Osim toga voditelj emisije na završnoj večeri je upravo i naveo da je tužilja osvojila nagradu od 100.000 evra. Stoji činjenica na kojoj insistira tužena, a koju pominju i nižestepeni sudovi, da ta izjava voditelja ne može predstavljati dokaz o vrednosti nagrade i samim tim visine eventualne štete u ovoj parnici ali u svakom slučaju kada se cene sve okolnosti ta izjava zajedno sa medijskim natpisima i ostalim okolnostima objektivno je kod tužilje mogla da stvori predstavu o vrednosti nagrade koju je ona osvojila i to upravo u iznosu od 100.000 evra. Na bazi te objektivne predstave koju je imala, ona je mogla u ovoj parnici da postavi svoj tužbeni zahtev na način kako je to uradila, a sada je na tuženoj bio teret da dokazuje da vrednost te nagrade nije 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti nego neka druga – niža. Tužena u skladu sa odredbama ugovora sa tužiljom je preuzela obavezu realizacije nagrade, pa ukoliko je savesna ugovorna strana onda je ona već i preduzimala određene aktivnosti radi realizacije ugovorne obaveze i u tim aktivnostima je morala doći do saznanja o vrednosti nagrade koju je obećala tužilji i istu ugovorila. U skladu sa tim i tvrdnja tužene da je svoju ugovornu obavezu ispunila u celini ili eventualno delimično, takođe potvrđuje stav ovog suda o teretu dokazivanja na tuženoj u tom pogledu.

S obzirom da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu sve napred navedeno, to su odluke morale biti ukinute na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će najpre raspraviti pitanje raskida ugovora u konkretnom slučaju u skladu sa napred navedenim, a nakon toga će pravilnom primenom odredaba procesnog i materijalnog prava doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić