.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19634/2023
04.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Subašić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1134/19 od 23.09.2019. godine, u sednici održanoj 04.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1134/19 od 23.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1134/19 od 23.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 17642/12 od 15.11.2017. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete u vidu izgubljene dobiti isplati iznos od 225.090,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2017. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u vidu izgubljene dobiti isplati iznos od 1.627,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.1996. godine do isplate, iznos od 7.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.1996. godine do isplate, iznos od 7.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.1997. godine do isplate i iznos od 7.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.1997. godine do isplate, kao i da mu plati zakonsku zateznu kamatu na pojedinačno utvrđene mesečne novčane iznose od dospelosti do isplate (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 320.868,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav treći izreke).
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1134/19 od 23.09.2019. godine, odbijena je žalba tužene, a žalba tužioca delimično usvojena i delimično odbijena, pa presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 17642/12 od 15.11.2017. godine u delu odluke o troškovima postupka preinačena na taj način što je obavezana tužena da tužiocu pored dosuđenog iznosa od 320.868,00 dinara isplati još i iznos od 91.416,00 dinara pod uslovima i na način kao iz dispozitiva prvostepene presude, dok se u pobijanom delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačnom delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđuje (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
U ovoj parnici odlučeno je o zahtevu tužioca da se obaveže tužena da mu nadoknadi štetu u vidu izgubljene dobiti ,koju je pretrpeo kako vlasnik stana za koji je nameravao da zaključi ugovor o zakupu i ostvaruje novčane prihode od zakupnine, u čemu je bio onemogućen, jer je tužena bila u stanu bez pravnog osnova .
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti tužbenog zahteva, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi naknade štete iz člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se najvećim delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke na osnovu odredbe člana 404.stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 468. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate naknade u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.05.2000. godine. Prvostepena presuda je od 15.11.2017. godine, a drugostepena presuda od 23.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 250.523,49 dinara.
S obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zoran Hadžić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
