.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19637/2023
13.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Tovarišić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 653/23 od 05.04.2023. godine, u sednici održanoj dana 13.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 653/23 od 05.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 526/21 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 30.358.097,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu nadoknadi parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izeke, obavezan je tužilac da tuženom na ime parničnih troškova isplati iznos od 231.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 653/23 od 05.04.2023. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom delu (stav 2 i 3) potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu članova 403. i 404. ZPP, ukazujući na potrebu razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Vrednost predmeta spora u ovoj parnici je po članu 28. ZPP 30.358.097,18 dinara, pa je revizija po članu 403. stav 3. ZPP dozvoljena. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj .. poljoprivredno zemljište od 29a 77m2 u KO ... je po planskoj dokumentaciji tuženog Grada počev od 1999. godine, planirana za javnu površinu opštinskog puta – obilaznicu. Tužilac je u dve parnice koje je vodio protiv tuženog Grada Novog Sada, a koje su okončane pravnosnažnim presudama od 24.09.2019. godine i 18.02.2021. godine, ishodovao tržišne naknade za površinu od 440 m2 ove parcele, koja je faktički privedena planiranoj nameni. Preostala površina parcele od 20a 37m2, za koju površinu tužilac traži isplatu naknade u predmetnom sporu, nije privedena planiranoj nameni. Tužilac parcelu sve vreme obrađuje kao poljoprivredno zemljište, sudu nije pružio dokaze da je bezuspešno pokušavao da je proda, niti da je u proteklom dvadesetogodišnjem periodu zbog planskih akata na bilo koji način ograničen da zemljište koristi kao poljoprivredno. U toku ove parnice tužilac je podneo zahtev tuženom Gradu za izmenu planskih akata.
Nižestepeni sudovi na osnovu odredbi člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije, nalaze da tužilac nije lišen, niti ograničen u vršenju svojinskih prava na spornom delu parcele koja je planirana za opštinski javni put. Doneti planski akti u svrhu izgradnje naselja, koji su u konkretnoj situaciji na snazi već 20 godina nisu ograničili mogućnost tužioca da koristi spornu parcelu u poljoprivredne svrhe, kao što su to činili i njegovi prethodnici, a u koju svrhu po njegovoj izjavi i on želi da je koristi. Po članu 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2006...95/2018) poljoprviredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi se za poljoprivrednu proizvodnju, pa nema uslova za isplatu tražene naknade.
Vrhovni sud nalazi da su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo.
Navode revizije da je sporna parcela na osnovu odredbi članova 82., 83. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji postala javna svojina Grada Novog Sada i da je na taj način dospela obaveza isplate tržišne naknade, Vrhovni sud ne može prihvatiti. Naime, iz sadržine navedenih zakonskih odredbi, koje revizija citira, jasno proizilazi da vlasnik poljoprivrednog zemljišta donošenjem planskog dokumenta kojim se vrši prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa tim zakonom. Iz navedenih odredbi ne sledi da na osnovu planskog dokumenta privatna svojina fizičkog lica postaje javna svojina lokalne samouprave na osnovu samog zakona.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br.72/2009...52/2021, u tekstu važećem u vreme donošenja odluke) propisano je da građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine, a odredbom člana 85. stav 1. tog zakona da je građevinsko zemljište u prometu.
Pošto je tužilac u konkretnom slučaju u već dve vođene parnice ostvario tržišnu naknadu za zemljište koje je faktički privedeno planiranoj nameni, a nema podataka da je na bilo koji način aktima javne vlasti deposediran i sporne površine parcele, odnosno da je ograničen u dosadašnjem načinu njenog korišćenja i da njome nije mogao da raspolaže po tržišnim uslovima, tuženi nema obavezu da nadoknadi tržišni ekvivalent nepokretnosti čiji je vlasnik tužilac.
Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu odredbi člana 165. stav 1., 153. stav 1. i 154. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
