Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Beograd, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2136/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2136/22 od 15.09.2022. godine.

Troškovi predlagača za odgovor na reviziju se ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Ubu R1 56/21 od 04.04.2022. godine, stavom prvim izreke, određena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i to za KP br. .../... u površini od 0.26,94 ha KO ... u iznosu od 1.582.725,00 dinara, za KP br. .../... u površini od 0.00,02 ha KO ... u iznosu od 1.075,00 dinara, za KP br. .../... u površini od 0.01,80 ha KO ... u iznosu od 105.750,00 dinara i za KP br. .../... u površini od 0.05,94 ha KO ... u iznosu od 348.975,00 dinara, sve upisano u LN ... KO ..., za koje je predlačima priznato pravo na novčanu naknadu rešenjem Opštine Lajkovac, Odeljenje za privredu i imovinsko-pravne poslove broj ...-.../...-... od 14.12.2020. godine, u ukupnom iznosu od 2.038.625,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da plati predlagačima shodno suvlasničkim udelima od po ½ naknadu za eksproprisane KP .../..., .../..., .../... i .../... KO ... u iznosu od po 1.019.312,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja od 04.04.2022. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da plati predlagačima na ime troškova vanparničnog postupka iznos od 203.074,00 dinara, sa kamatom od dana nastupanja izvršnosti rešenja pa do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2136/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i rešenje Osnovnog suda u Ubu R1 56/21 od 04.04.2022. godine, potvrđeno. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se drugostepeni troškovi ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči primenom odredbe člana 404. ZPP.

Predlagač je izjavio odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanim rešenjem je isplata na ime eksproprisanog zemljišta. O ovom pravu predlagača i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari o tome da je planskim aktom promenjena namena zemljišta u gradsko-građevinsko zemljište na osnovu odredbe člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 .. 83/18) iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku po kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 17.03.2021. godine, a pobijana vrednost naknade je 2.038.625,00 dinara.

S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi predlagaču nisu dosuđeni jer sastav odgovora na reviziju nije bio nužan. Iz tih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 150. i člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić