.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1969/2020
18.03.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Čedomir Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8781/2019 od 04.12.2019. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8781/2019 od 04.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 2562/17 od 12.06.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužilaca od 04.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima plati i to: na ime naknade štete za uništenu kuću 9.101.092,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2018. godine do isplate i na ime naknade štete za pokretne stvari 1.577.236,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2019. godine do isplate, sve u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 3.226.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate u roku od 15 dana od prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8781/2019 od 04.12.2019. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 2562/17 od 12.06.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke, kao i u delu stava trećeg izreke koji se odnosi na visinu dosuđenih troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u delu stava trećeg izreke presude Višeg suda u Beogradu P 2562/17 od 12.06.2019. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocima na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 3.226.000,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu počev od ispunjenosti uslova za izvršenje pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude, dok je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na ovaj iznos počev od 12.06.2019. godine kao kada presuđenja, do dana ispunjenosti uslova za izvršenje, odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br.72/11 ... 87/18), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje na konkretne bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom zbog kojih revizija može da se izjavi u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici kuće i pokretnih stvari u kući u selu ... . Kuća tužilaca sa stvarima je izgorela ...1998. godine za vreme borbenih dejstava kod sela ... na teritoriji Kosova i Metohije, jer su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije greškom granatirali kuću tužilaca. Pravnosnažnom međupresudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P 4191/01 od 30.06.2005. godine, utvrđeno je da je tužena dužna da tužiocima naknadi materijalnu štetu za uništenu kuću u Opštini ..., na katastarskoj parceli broj .. i pokretne stvari u kući. Tužioci su od pokretnih stvari u kući imali predmete koji su bliže određeni prema broju i vrsti, kako je to navedeno u pobijanoj presudi. Veštačenjem od strane sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da je građevinska cena izgradnje objekta istih karakteristika kao objekat tužilaca koji je srušen 77.000 evra odnosno 9.101.092,00 dinara, a da je tržišna vrednost ostatka razrušene i izgorele kuće nula dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je dinarska vrednost pokretne imovine tužilaca na dan događaja kada je uništena 26.07.1998. godine u dinarima što je 271.145,00 dinara a revalorizovana stopom rasta cena na malo i rastom potrošačkih cena dobijena je neto vrednosti na dan veštačenja 05.03.2019. godine od 4.884.359,92 dinara, s tim što je prema drugoj varijanti nalaza veštaka na dan 05.03.2019. godine potraživanje tužilaca prema tuženoj, a imajući u vidu obračunatu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 271.145,00 dinara počev od 26.07.1998. godine zaključno sa 05.03.2019. godine iznos od 6.281.528,35 dinara od čega je glavnica 1.577.236,53 dinara, a zakonska zatezna kamata 4.704.292,82 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da tužiocima naknadi materijalnu štetu u visini koja je utvrđena prema nalazima i mišljenjima sudskih veštaka.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, štetnom radnjom organa tužene prouzrokovana je šteta tužiocima, a odgovornost tužene je utvrđena pravnosnažnom međupresudom od 30.06.2005. godine. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da restitucija nije moguća imajući u vidu da su kuća i pokretne stvari u njoj i oko nje uništeni, te da će se tužiocima dosuditi novčani iznos na ime naknade štete u cilju uspostavljanja stanja koje je bilo pre nastanka štete. Kako sanacija kuće tužilaca nije moguća, tužiocima je dosuđena naknada štete u visini troškova izgradnje kuće prema cenama u vreme presuđenja, dok je u vezi naknade materijalne štete za uništene pokretne stvari visina utvrđena prema stanju stvari u vreme nastanka štete, a prema cenama u vreme presuđenja. Prilikom odlučivanja o visini naknade štete sudovi su cenili nalaze i mišljenja veštaka građevinske struke i ekonomsko-finansijske struke koji su jasni i dati na osnovu zadataka suda, te je utvrđeno da je visina materijalne štete za srušenu kuću 9.101.092,00 dinara, a vrednost pokretnih stvari u kući i oko kuće je 1.577.236,53 dinara. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 154, 172, 185, 189. i 190. Zakon o obligacionim odnosima, kada su usvojili tužbeni zahtev i dosudili tužiocima naknadu materijalne štete koja im je prouzrokovana od strane organa tužene. Na dosuđeni iznos naknade štete tužiocima je dosuđena i zakonska zatezna kamata počev od dana veštačenja kada je utvrđena visina štete, a na osnovu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
U reviziji tužena ukazuje na nedostatke nalaza i mišljenja sudskih veštaka u pogledu metodologije obračuna visine štete, međutim, ovim revizijskim navodima se faktički osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega revizija ne može da se izjavi kako je to propisano članom 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
