.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19710/2022
26.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, dr Ilije Zindovića, Dobrile Strajina i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Radojević, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz sela ..., opština ..., GG, DD i ĐĐ, svi iz sela ... čiji je zajednički punomoćnik Dejan Gajić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2650/21 od 19.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2650/21 od 19.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2650/21 od 19.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2650/21 od 19.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2068/20 od 15.03.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužioci na zajedničkoj imovini na udelu od 1/2 , koju je stekla u braku njihova pok. majka EE sa njihovim pok. ocem ŽŽ, suvlasnici sa udelima od po 1/4, odnosno od po 1/8 idealnog dela nepokretnosti bliže opisanih u izreci prvostepene presude i obavezani tužioci da tuženima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.055.625,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužioci na zajedničkoj imovini na udelu od 1/2 , koju je stekla u braku njihova pok. majka sa njihovim pok. ocem, suvlasnici sa udelima od po 1/4 odnosno od po 1/8 idealnog dela nepokretnosti bliže opisanih u izreci prvostepene presude. Ovo zbog toga što je primenom odredbi materijalnog prava iz Porodičnog zakona, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, utvrđeno da su predmetne nepokretnosti posebna imovina oca tužilaca i tuženog VV, odnosno dede tuženih GG, DD i ĐĐ, sada pok. ŽŽ, koju je stekao ugovorima o poklonu zaključenim sa svojim ocem pok. ZZ kao poklonodavcem, kupovinom i izgradnjom nepokretnosti od novca koji mu je iz inostranstva kao poklon slao otac pok. ZZ i nasleđivanjem iza smrti svog oca pok. ZZ, a da tužioci primenom pravila o teretu dokazivanja nisu dokazali da je ta posebna imovina uvećana tokom zajednice života njihovih roditelja niti predložili dokaze na okolnost koliko je njihova majka doprinela sticanju odnosno uvećanju vrednosti te imovine, tim pre što je najveći deo nepokretnosti stečen nakon prestanka njihove bračne zajednice.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužioci nisu uz reviziju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz izvedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.03.2014. godine. Vrednost predmeta spora je 3.590.009,51 dinara. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 115,8608 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost 30.985,54 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
